На данашњи дан 1918. године окончане су дуге и трагичне борбе у којима је страдала готово једна трећина српског становништва, а српска војска је, заједно са савезницима, Французима и Енглезима, успела да пробије Солунски фронт
Дан пробоја Солунског фронта, у знак сећање на бесмртне јунаке проглашен је за Дан српског јединства, слободе и националне заставе. У част оних који се са Солунског фронта никада нису вратили својим најмилијима и својим домовима, данас су положени венци на Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године на Тргу српских ратника. Учинили су то представници локалне власти, Рашког округа, Војске, Полиције, Жандармерије, борачких и удружења грађана.
Историчар Немања Трифуновић, кустос Народног музеја Краљево, подсетио је да су 15. септембра 1918. године окончане дуге и трагичне борбе у којима је страдала готово једна трећина српског становништва. Српска војска је, заједно са савезницима – Французима и Енглезима, успела да пробије Солунски фронт:
– Прва српска јединица која је пробила Солунски фронт била је Шумадијска дивизија у којој су се налазили и војни обвезници из Краљева и околине. Дивизија је била у саставу Друге армије војводе Степе Степановића и наши преци, наши Краљевчани, успели су да изврше свој дневни задатак пре предвиђеног рока и чак да помогну суседним јединицама у заузмању непријатељаких бугарских ровова. После пробоја уследио је незадрживи јуриш српске војске, жељне повратка у своју отаџбину, која је три године раније напустила своје домове да би избегла капитулацију.
Трифуновић је додао да је српска војска до 1. новембра дошла до престонице односно Београда и ослободила је, а затим прешла Дрину, Дунав и Саву, где је учествовала у ослобађању српског и осталих јужнословенских народа и дала допринос стварању прве државе јужних Словена – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Градоначелник Краљева др Предраг Терзић подсетио је да се 15. септембра обележава Дан пробоја Солунског фронта, али и новоустановљени празник Дан српског јединства, слободе и националне заставе који је Влада Републике Србије усвојила као заједнички празник Републике Србије и Републике Српске.
– Овај дан је био увод у велику победу у Великом рату и слободу која није дуго трајала, свега 23 године, када је Други светски рат почео и на територији Краљевине Југославије. Сећамо се дана када су српски војници, после година проведених у Албанији и у Грчкој, започели пробој Солунског фронта заједно са савезничким војскама, али – осим тих јунака из Великог рата, сећамо се и јунака из свих других ослободилачких ратова које је Србија водила током XX века.
„Ако Мађари у Мађарској, али и у Словачкој и Војводини, могу да кажу да су Мађари, ако Хрвати из Хрватске, али и из Херцеговине и Војводине, могу да кажу да су Хрвати, ваљда и ми Срби можемо са поносом да кажемо да смо Срби, без обзира да ли живимо у Србији, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији или дијаспори“, оценио је Терзић, додајући да је ово дан свих људи који живе у Србији, ма које да су нације и да „не треба да се делимо на оне који су рођени у Краљеву и чији су преци одавде, и на оне Србе који су дошли из Хрватске, Босне и Херцеговине, са Косова и Метохије, већ да будемо окупљени око националне заставе“.
„Ко сме, тај може“, назив је уметничког програма изведеног на Тргу српских ратника. Програм је тако назван по наредби војводе Живојина Мишића, а извели су га Ватрогасни оркестар „27. септембар“ и глумци Светлана Миленковић и Предраг Павловић, који су казивали стихове Милутина Бојића и Љубомира Симовића.
М. М. Д.
