Све је већи број оних који на посао чекају дуже од годину дана, а анализе покзyују да су узрок незапослености младих најчешће низак образовни ниво, низак ниво вештина (укључујући и социјалне) и недостатак претходног радног искуства
Чак 64 одсто особа на евиденцији незапослених НСЗ спада у категорију дугорочно незапослених, односно у оне које траже посао дуже од годину дана. Више од половине чине жене и њихово учешће константно расте – 2019. године износило је 54,7 одсто, а 2021. чак 56 одсто. Удео незапослених старијих од 50 година у последње две године порастао је са 34 на 37 одсто, док је код младих остао на 20 одсто. Када је реч о образовној структури, више од трећине незапослених у 2021. години било је без квалификација или нискоквалификовано, односно нема средњу школу. У овој групи највећи удео чине особе које су незапослене дуже од две године
Стратегија запошљавања Србије предвиђа интензивирање подршке оним незапосленима који спадају у категорију теже запошљивих лица која због својих карактеристика имају већи ризик од дугорочне незапослености. Осим наведених група, стратегија као теже запошљиве препознаје особе са инвалидитетом, припаднике ромске националне мањине, али и друге осетљиве друштвене групе радно способни корисници новчане социјалне помоћи, вишкови запослених, , интерно расељена лица, избегла лица, жртве породичног насиља/трговине људима, самохрани родитељи и др.
Стопа незапослености у Србији прошле године износила је 11 одсто, што представља какав -такав тренд побољшања у односу на претходних 10 година. Смањење незапослености отворило је нови изазов – учешће рањивих друштвених група које одликује тежа запошљивост постало је много веће и већина незапослених посао тражи дуже од годину дана.
Ради решавања проблема, Деутсцхе Геселлсцхафт фüр Интернатионале Зусамменарбеит (ГИЗ) у оквру Немачке развојне сарадње, а у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, социјална и борачка питања и Национална служба за запошљавање реализују програме у области запошљавања усмерене на осетљиве друштвене групе и теже запошљиве, које су у и дугорочно незапослене.
„Анализа ГИЗ и НЗС показала је да је најозбиљнија баријера због које незапослени не успевају да пронађу посао у периоду дужем од 12 месеци свакако је низак образовни ниво, низак ниво вештина (укључујући и социјалне), као и недостатак претходног радног искуства најчешће код младих. Такође, показала је да постоји прикривена дискриминација послодаваца везана за године код старијих особа, док су жене често онемогућене или демотивисане да активније траже запослење због обавезе чувања деце или других особа из домаћинства. У мањим срединама, приградским и руралним недостатак линија јавног превоза препрека је за особе да се укључују у обуке и запослење. Социјална давања, посебно новчана социјална помоћ, на један број особа делује дестимулишуће и на известан начин представља препреку за њихову радну активацију. Додатно, код дугорочно незапослених, посебно ако су у том статусу дуже, временом расту и баријере за запошљавање. Јављају се психолошки проблеми, губитак самопоуздања и самопоштовања, мотивације, долази до губитка и застаревања како знања и вештина тако и претходног радног искуства“, објашњава Александра Лакићевић, пројектна менаџерка ГИЗ.
ГИЗ у оквиру програма “Миграције за развој” (ПМЕ) оснажује капацитете Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Националне службе за запошљавање (НЗС) како би могли заједно да одговоре на ове изазове и стратешке циљеве, понуде адекватније, квалитетније и, доступније мере подршке запошљавању.
„НСЗ подржавамо у дигитализацији услуга. Спровели смо први национални виртуелни сајам запошљавања и сада радимо са на изради ИТ платформе НСЗ за виртуелне сајмове запошљавања. Заједно са НСЗ за кориснике услуга НСЗ смо понудили курс за књиговодство први пут у он-лине окружењу. Подржали смо НСЗ да дигитализује своје две обуке, „Обука за активно тражење посла“ и обука „Пут до успешног предузетника” доступне су и онлајн, а омогућили смо и њихов превод на ромски језик”, каже Лакићевић.
У складу са стратешким циљем јачања локалне политике запошљавања ГИЗ сарадње подржава Министарство у пилотирање иновативних решења за запошљавање на локалном нивоу. Ово пре свега подразумева подршку локалним самоуправама да унапреде начине, квалитет понуде и доступност понуде и подршке за запошљавање кроз међусекторску сарадњу.
