Едукативне радионице које држи новинарка Радмила Весковић намењене су ученицима трећег и четвртог разреда средње школе, а полазници непогрешиво објашњавају зашто су се пријавили и шта желе да науче
Дрхтање, знојење дланова, убрзан рад срца.. Страх од јавног наступа нормална је реакција уочи држања говора или излагања презентације, а присутан је чак и код оних чија професија подразумева учестало јавно излагање. У краљевачкој библиотеци „Стефан Првовенчани“ до краја фебруара траје серијал едукативних радионица под називом „Основе јавног наступа: говори јасно, уверљиво и без треме”, које полазницима држи Радмила Весковић, новинарка из Краљева са тридесетпетогодишњим радним искуством у различитим врстама медија (између осталог и у редакцији портала Круг).
– Сви ми одрасли имали смо сигурно безброј пута прилику да се уверимо, ако двоје троје људи имају отприлике исто знање и исте вештине, исто се труде око неког посла, да ће брже и лакше кроз живот проћи онај који има вештину да јасно, уверљиво и без треме презентује своје квалитете, рад, просто – своју личност. Не желим да кажем да је презентација све и да она може да покрије шупљине у знању или нерад, али ако имамо људе који су отприлике истих квалитета онда кроз живот лакше пролазе они који имају способност да представе себе – каже за портал Круг Радмила Весковић.

Ми смо, уочи прве радионице, разговарали са делом младих из Краљева који су пожелели да се додатно едукују и одушевили се чињеницом да су непогрешиво умели да процене зашто су се за радионице пријавили и шта очекују да науче.
Лазар Гвозденовић каже да се пријавио како би стекао нека нова знања која би му могла користити и тренутно, у хобију којим се бави, али и касније у послу који буде радио.

– Мој хоби је репортажа снимање репортажа из области спорта. Тренутно преовладава скијање, али ту су и остали спортови, попут одбојке и бициклизма. Стварам видео репортаже и успут монтирам уживо снимке са такмичења – каже Лазар који се почетком марта спрема да на свом YouTube kanalu извештава са међународног такмичења у ски скоковима у Аустрији.
И Дејана Андрић, полазница радионица сматра да ће јој, будући да се бави активизмом, изузетно користити да научи технике презентације:

– Уписала сам и интернационалнии колеџ што ће подразумевати да се представљам и разговарам пред стотинама људи широм света. Потребно је да се припремим за то, јер сада имам проблем са јавним наступима; не умем да „сортирам“ најбоље своје мисли, ни довољно добро да се представим.
Због свега наведеног – јасно је зашто је добро вештине јавног наступа и презентације савладати што раније. Некада у школама таквих прилика готово да уопште није било, али сада и у основној, и у средњој школи има све више прилика да деца стичу искуства јавног наступа. Радмила Весковић мишљења је да је средњошколски узраст „последњи тренутак“ када би млади требало да сазнају за нека правила јавног наступа којих би требало да се држе:

– Неки од њих ће, можда, ускоро конкурисати негде за посао, а онда ће бити врло важно да знају шта би том послодавцу требало да кажу и на који начин. Неко ће отићи на факултет, а тамо је много мање прилика за стварање добрг утиска, јер – кроз основну и средњу школу проводимо најмање четири године са вршњацима или наставницима, а на факултету имамо професора, неки семинарски рад или колоквијум и брзо дође испит на којем заблистати!
И полазница Милица Божовић је активисткиња, волонтира и у краљевачком Црвеном крсту:

– Желим да савладам вештине јавног наступа да могу и сама на радионицама да едукујем вршњаке. Брзо причам, понекад не артикулишем своје мисли довољно добро и зато сам уверена да ће ми ове вежбе и предавања генерално помоћи у томе да се боље изражавам.
Од Бланке Мајсторовић сазнајемо да се за радионице пријавила како би научила боље да се изражавам и да преброди страх од јавног наступа:
– Још увек сам доста несигурна у изражавању и мислим да је ово добра прилика да научим да научим себе боље да искажем.

Радионица се, према речима Радмиле Весковић састоји од четири модула на којима ће полазници, између осталог, учити и увежбавати вокалну и визуелну изражајност, превализажење треме, разумевање и конципирање јавног наступа као процеса комуникације, структуру говора, као и правилну употребу графике и видеа у оквиру јавног наступа.
Било би занимљиво да младе полазнике радионице посетимо и по завршетку едукације. Не сумњамо да ће, кад савладају све научено, једноставно – заблистати!

М. М. Д.
