Шта ће показати нови попис становништва ако се има у виду податак да се прошле године у Србији дневно, у просеку, рађало 176 беба, а умирало – 278 особа?
Србија је једна од десет земаља у свету чији се број становника најбрже смањује, а демографски статистички подаци за Краљево готово су идентични онима који важе у целој земљи. Подаци Републичког завода за статистику изведени из последњег Годишњег извештаја сведоче да око 765.000 породица (од укупно око милион и по у Србији) има само једно дете, а готово свака трећа породица је без деце.
Тако је и у Краљеву: према актуелној Стратегији развоја града Краљева – од укупно око 37.200 породица – око 11.000 су породице без деце (10.500 брачних парова и око 500 ванбрачних заједница).
Деце је све мање, становништво нам је све старије и све је више оних (не само младих) који из земље одлазе. Уколико се актуелни демографски трендови наставе, Светска банка процењује да ће до 2050. године број становника наше земље пасти на 5,79 милиона. Узроци проблема депопулације у Србији везани су за различите области, попут перспективе на тржишту рада, планирања породице, образовног система. Влада Србије ангажовала је протеклих година светске експерте из различитих области који би извршној власти у Србији понудили могуће одговоре на демографске изазове. На позив Програма Уједињених нација за развој (УНДП) експерти су представили део тих решења, а у једном од првих закључака истиче се да не би требало да се искључиво фокусирамо на број људи у земљи, већ на то какав потенцијал они имају. Прошле године у Србији се дневно, у просеку, рађало 176 беба, а умирало је 278 особа (подаци Истраживачко-издавачког центра „Демостат“).
Последњих година, због овако суморне демографске статистике, Србија је годишње губила град од око 38.000 људи. У парковима за децу има све мање малишана, а све су дуже листе чекања за старачке домове. Сваки пети становник Србије има више од 65 година, а мање од 15 година има тек сваки седми становник Србије.
Према иницијалном истраживању које је портал Круг направио на малом узорку, као доминантан став за проблем наталитета грађани су навели ставове везане за финансијску ситуацију (59 одсто), затим за проблеме са функционисањем државе, а на трећем месту су млади који се, по анкетиранима, нису довољно снашли. Већина грађана из наше мини телефонске анкете чула је за мере државе за подстицање рађања, али сматрају да је новац „у кешу“ вреднији од олакшица и смањења трошкова, а 90% њих сматра да је важно подстицати запошљавање младих, родитељима омогућити флексибилно радно време и повећати број покушаја за вантелесну оплодњу које финансирају држава или локална самоуправа. Грађани Краљева, пре свега припадници примарних циљних група које смо у овом пројекту дефнисали, о важним демографским темама тренутно нису добро информисани, јер овакве теме не могу добро да се покрију дневним извештајима, већ захтевају анализу, истраживање, промишљање, трагање за адекватним саговорницима који могу да дају адекватне одговоре на покренуте теме.
Због тога ће се портал Круг овом темом активно бавити наредних месеци.
М. М. Д.
