Најлепша задужбина првог доктора агрономије и пионира српске пољопривредне науке је Пољопривредно-хемијска школа у Краљеву, чији је он био први управитељ и која му се, на век од његове смрти – достојно одужила
Најстарија пољопривредна школа у Србији која ради у континуитету,а истовремено и најстарија школа у Рашком округу је Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“ у Краљеву. Она ове године обележава 140 година постојања. У години јубилеја, кроз различите активности, које су почеле још у мају, ученици и гости имали су прилику да се упознају са ликом и делом првог управитеља школе др Ђорђа Радића.
Стогодишњица смрти првог доктора агрономије и пионира српске пољопривредне науке, у Пољопривредно хемијској школи која носи његово име – обележена је пригодним програмом. Прошло је 14 деценија откад је је краљ Милан Обреновић, 29. јуна 1882. године, потписао указ о оснивању пољопривредне школе у Краљеву. Због проблема насталих током градње, а делом и због неразумевања тадашњих политичара, школска година је у Пољопривредној школи те јесени – каснила, па су ђаци у школске клупе овог здања сели месец дана касније – 1. октобра. Школа је била интернатског типа.
У знак сећања на првог управитеља школе, ученици су приредбом „Чувамо задужбину др Ђорђа Радића“ приказали његов живот и дело, онако како га виде савремене генерације. Изложба „Др Ђорђе Радић пољопривредни просветитељ и научник“, која је од јуна ове године постављена у холу школе, представља његов живот и дело кроз историју.
Садашња директорка школе „Др Ђорђе Радић“ Светлана Младеновић истакла је да се парастосом и освештањем споменика првом доктору агрономије у Србији – на краљевачком Старом гробљу завршава обележавање века од његове смрти. Од 1990. године школа носи име њеног првог управитеља и придодају јој се још три подручја рада:хемија, неметали и графичарство.
– У овој години смо имали низ манифестација – обележавање указа краља Милана, додељивање новоосноване награде др Ђорђе Радовић најбољим ученицима пољопривредних школа у Србији, а како је школа 10. децембра 1990. године добила име др Ђорђа Радића, тим поводом, 10. децембра, планирана је Свечана академија „Школа некад, данас и сутра.“
Др Ђорђе Радић рођен је 22. априла 1839. године у Великом Бечкереку. У Краљеву је живео од 1882. године. Био је председник општине 1916. године, а августа 1922. упокојио се у нашем граду, где је и сахрањен.
– Добио је 12 одликовања за свој рад и бројна признања. Осим у Србији, награђиван је још и у Француској, Белгији, Италији, Мађарској. О његовом раду говоре многа научна достигнућа, почев од хибридизације кукуруза коју је започео пре Американаца, добијене разне сорте кукуруза и кромпира, нова поврћа; произведен први памук у Угарској, уведене нове племенитије расе стоке, посебно говеда, овце и живине, укрштања мерино овнова са кривовирском овцом; огледи са узгојем свилене бубе, набављене за оно време нове справе и алатке – гвоздени плугови и вршалице са витлом – каже историчар Драган Драшковић.
Др Ђорђе Радић основао је, осим у Краљеву и пољопривредне школе у Пожаревцу (десет година пре краљевачке, али је затворена када је школа у Краљеву почела да ради) и Даниловграду, имао је контакте и сарадњу са свим релевантним именима пољопривредне науке у Европи и свету у тадашњем времену. Написао је више од 50 научних студија и књига из области пољопривреде. Основао је и Српско пољопривредно друштво у Београду.
Захваљујући донацијама бивших ученика школе на Старом гробљу у Краљеву, сада су постављени споменик и надгробна плоча на месту где је Ђорђе Радић првобитно и сахрањен и где се споменик некада и налазио.
Бивше и ученике који сада похађају ову школу, наставнике, госте и учеснике програма, поздравио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић.
– Један од услова за упис тада је био, како сам чуо од садашње директорке, да су породице ученика морале да имају пет хекатра земље. Деца која су теоријско знање стицала у школским клупама имала су тада могућност да та знања примене у сопственом домаћинству. Најбољи ђаци су добијали алатке за рад или приплодно грло и то им је омогућило да касније постану узорни домаћини, добри пољопривредници и да могу да наставе да развијају своја места – истакао је Терзић, оцењујући да ова школа омогућава деци да стекну знања како би се бавила пољопривредом, а многима је стечено знање одлична припрема за упис жељеног факултета.
Он је додао и да је важно да се „сећамо својих великана, да бринемо о њиховим споменицима, да водимо рачуна о српској традицији“.
М. М. Д.
