Ђакона Александра Цигановића инспирисале су песма „Догодине на Косову“ и песма „Вера вечна, вера стара” владике Николаја, а онда су надахнутост и лична инспирација направиле дело које је, како аутор каже, поклон српском народу
„Драги моји, пред Вама је песма коју сам написао пре три године, инспирисан стихом: „Косово је срце Србије” из песме „Догодине на Косову”. Прво је настао рефрен, а онда сам пажљиво обрадио строфе водећи рачуна о сваком детаљу. За рефрен ме је инспирисала и песма владике Николаја: „Вера вечна, вера стара” из које сам стих: „Вера пука и кнезова и народних витезова” преобликовао у „земља пука и кнезова и народних витезова”. Све остало је плод моје личне инспирације и надахнутости. Имам у плану да и даље снимам традиционалне и духовне песме и рачунам на Вашу помоћ и подршку. Свако Вам добро од Господа!“
Уз ове речи, Александар Цигановић, млади ђакон Цркве Светог Првомученика и Архиђакона Стефана у Сремској Митровици који предаје веронауку у школи, објавио је песму „Косово је срце Србије“. Александар се, врло млад, остварио као писац, а сада је пронашао себе и у писању родољубљивих песама. Александар је у сарадњи са нашом Краљевчанком Мајом Ковачевић успео да сними спот за ову прелепу надахнујућу родољубљиву песму о којој нам је надахнуто говорио у разговору за портал Круг:
Шта за вас значе речи „Косово је срце Србије?
– Значе да су Косово и Метохија колевка наше земље и наше државности и део наше лепе земље којег никада не смемо да се одрекнемо. На Косову је наш многострадални народ и наше светиње које сам више пута имао прилике да обиђем и увек сам некако мислима везан за Пећку Патријаршију и Високе Дечане и чезнем да тамо могу отићи слободно. Надам се да ће Господ уредити да се тамошње политичке прилике доведу у стање нормале и да ће наш народ тамо моћи да живи у слободи и без страха, а надам се и томе да ће наш народ из других делова Србије моћи тамо слободно да одлази, да се поклони светињама и односи помоћ онима којима је потребна.
Ви сте аутор текста песме „Косово је срце Србије“?
– Аутор сам текста и музике за ту песму која је инспирисана песмом „Догодине на Косову” али, наравно и осталим нашим родољубивим песмама. Ово је моја друга песма настала после песме „Волим те Србијо”. Свакако имам у плану да и даље снимам песме са традиционалним (етно) призвуком, а наравно и песме са духовном тематиком, јер пишем и песме посвећене нашим светитељима.
Која осећања су вас понела да напишете овако лепу родољубиву песму?
– Пожелео сам да саставим песму која ће се баш овако звати. Надам се да песма коју смо урадили уз помоћ удружења “Заволи, воли”, које води ваша суграђанка Маја Ковачевић заиста заживети у нашем народу и да ћемо се све више окупљати око такве музике, јер је заиста важно да певамо и то не само о Косову, него и о свим нашим светињама и знаменитим личностима које су обележиле нашу историју. На тај начин ми ћемо их сачувати од заборава, а и још више ћемо оживети успомену на те личности и на њихова дела. Имамо част што смо део народа са богатом историјом и богатом културом, а на нама је да наставимо да градимо будућност наше земље у добром смеру.
Ви сте вероучитељ и ђакон, како спајате те две, да кажемо, професије?
– Своју делатност више посматрам као неку врсту љубави и задовољства, него као професију. Част ми је што ми је Господ дозволио да могу проповедати Његову реч у школи међу децом и да као ђакон могу служити Свету литургију. Када се те две љубави споје, тада постајем заиста срећан и испуњен човек.
Ко је све учествовао у стварању ове лепе песме и спота?
– Осим мене као аутора учествовала су и деца из дечјег црквеног хора „Светосавци” који водим при Цркви Светог Првомученика и Архиђакона Стефана у Сремској Митровици, где служим као ђакон. Женски део песме отпевале су: Јована Брзак и Ксенија Стојиљковић, а мушки део: Марко Милуновић, Недељко Анђелић и моја маленкост. У рефрену су певали чланови из удружења „Заволи, воли” на челу са Мајом Ковачевић, сарадници оца Александра Стојиљковића из Житорађе и његова породица, као и чланице мог дечјег црквеног хора „Светосавци”. Кавал свира Милош Николић, фрулу Милинко Ивановић, тапан Страхиња Трогрлић, а хармонику Александар Ковачевић, у чијем музичком студију смо и снимили аудио запис песме. У питању је „АК студио” у Београду. Осим поменутих учесника у снимању песме учествовали су чланови фолклорног друштва „Бранко Радичевић” из Сремске Митровице и верницима наше тзв. Мале Цркве, па им овом приликом захваљујем што су прихватили да учествују у споту и литијама, а захваљујемо и свим осталим људима добре воље који су се одазвали позиву за снимање спота. Носимо јако лепа искуства и успомене са снимања. Захваљујем се и свештеницима Мале Цркве на одобрење и благослову за снимање, оцу Лазару Цветинчанину, настојатељу манастира Раваница и наравно, Његовом Преосвештенству, епископу сремском, господину Василију на љубави и добијеном благослову за снимање ове песме.
Да ли су ова песма и спот Ваш поклон нашем народу?
– Наравно да јесу! Радујем се што ми је Господ дао таланте (таленте) које користим да пишем и компонујем етно и духовне песме, а пишем и духовне књиге и водим духовне групе на друштвеној мрежи Фејсбук. Желим да позовем све добре људе да се придруже мојо јФејсбук групи „Волимо Православље” у којој може да се нађе доста лепих и квалитетних објава. Ту можете пратити и духовне поуке које постављам, као и активности у нашој цркви. Такође, желим да позовем све људе који имају таленат за било коју област стваралаштва, да га никако не „закопавају“, него да га умножавају и деле са другима. Ти наши таленти јесу духовно благо које нам је Господ дао при рођењу и то никако не смемо занемарити.
Разговарао: Трипо Спахић
Послушајте песму:
