Да ли имам обавезу да учествујем у попису, шта ако пописивач дође када нисмо код куће, које је радно време пописивача, како могу да проверим да ли је заиста у питању прави пописивач – само су нека од питања на која одговоре можете наћи у овом тексту
Данас, тачно годину дана након претходно предвиђеног датума, Републички завод за статистику (РЗС) започео је Попис становништва, домаћинстава и станова на територији Србије.
Попис, који је због епдемиолошке ситуације прошле године у ово време одложен – трајаће месец дана – до 31. октобра.
Новина у односу на претходни попис је што ће се радити са електронским обрасцима. Како бисмо грађане упознали са обавезама које их чекају у улози анкетираних, али и о томе како пописивачи треба да се понашају приликом уласка у домаћинство, разговарали смо са Јасмином Савић, начелницом Одељења статистике у Краљеву и регионалном координаторком у Попис.
Која се све питања налазе у попису, колико их је и колико траје интервју?
– У попису користимо два основна обрасца: један за свако лице у домаћинству, а други за стани домаћинство. У ова два обрасца имамо 69 питања. Међутим, зависно од старости лица неће свако лице одговарати на свако питање. На пример, питања у вези са брачним статусом, фертилитетом, сет питања о економској активности неће се постављати детету млађем од 15 година, већ се читав овај блок питања прескаче управо захваљујући правилима логичке контроле која су уграђена у електронски образац. Кроз одговоре из пописних образаца ми ћемо знати: колико нас је, ко смо, али у релацијама полне и старосне структуре, економских, образовних, миграторних, етно културалних и других карактеристика становништва. Попис ће нам, такође дати одговоре и на питања где и како живимо кроз призму одговора о становима, о површини, опремљености станова, појединим просторијама, инсталацијама, врсти енергента који се користи за загревање стана и слично.
Просечно време задржавања пописивача у једном трочлану домаћинству ће бити око пола сата.
Која се нова питања појављују у овом у односу на претходни Попис?
– Питања су готово иста као и у прошлом попису. Кажем готово, јер смо се поред усаглашавања са методологијама других земаља које су пописе спровеле 2020. године, у креирању пописних образаца руководили и потребама националне заједнице. Тако међу питањима у овом попису имамо једно ново. Наиме, питање о броју биолошке деце до сада је постављано само женама, а у овом попису се поставља и јачем полу (због заинтересованости научне заједнице, јер је у плану да се у будућности проучава мушки фертилитет.
Осим тога имамо и ново питање у блоку миграторних питања. Наиме, до сада смо наше грађане који су отишли у иностранство на школовање, рад или из другог разлога, питали – када су се вратили, а сад их питамо и када су отишли како бисмо видели интервал, то јест у којим земљама су провери то време и колико су се тамо задржали.
Да ли ће пописивачи имати легитимације, како ће оне изгледати и на основу чега грађани могу бити сигурни да је реч о званичном пописивачу?
– Дужност је пописивача да се при уласку у неко домаћинство најпре представи, каже сврху свог доласка и да покаже легитимацију, мада је предвиђено да пописивач на истакнутом и видљивом место носи легитимацију. На предњој страни легитимације налази се лого Републичког завода за статистику, име и презиме пописивача, његова фотографија чији угао прекрива печат пописне комисије на локалу и број личне карте. На задњој страни налази се овлашћење за рад. Пописивач мора код себе имати своју личну карту коју на захтев лица које пописује треба да покаже у циљу провере података који се налазе на легитимацији.
Сваки пописивач има свој ИД број тако да грађани, уколико имају било какве сумње да се ради о овлашћеном пописивачу могу то да провере позивом нашег оператера у инфо центру на број 0800 444 005. Позивање овог броја је бесплатно, како са фиксне, тако и са мобилне телефонске мреже.
Које је радно време пописивача, односно у ком периоду пописивачи могу посећивати домаћинства?
– Пописивачи могу да раде од 8:00 до 20:00 х с тим што праве паузе. Они планирају своје радно време у складу са временским приликама и територијом коју треба да пописују и радним данима и викендом. Ако вас пописивач не затекне у стану у преподневним сатима, следећи пут ће доћи поподне. Можете да се договорите о термину потписивања који вама одговара.
Шта ако неко није код куће када пописивач дође на адресу, на који начин може да се пријави и да буде пописан?
– Ситуација које ће се реално дешавати на терену јесте да је неко на послу, у школи, у некој посети или пописивач у стану затекне лица од којих не може да тражи податке, на пример децу или болесна лица. У таквој ситуацији пописивач је у обавези да више пута обилази тај стан док не нађе адекватног саговорника – одрасло лице које може да да податке који се траже кроз пописне упитнике. Међутим, ако и поред више покушаја, пописивач не успе да успостави контакт са члановима домаћинства који могу да му дају одговоре на пописна питања, оставиће један – ми га зовемо помоћни образац. где уписује датум своје последње посете, своје податке: име и презиме, свој ИД број, где се налази бесплатан број телефона нашег Инфо центра на који се грађани могу јавити како би их оператер повезао са пописивачем ради договора о датуму и термину посете ради пописивања.
Да ли су грађани обавезни да прими пописивача и учествују у попису?
– Према Закону о попису становништва, домаћинстава и станова, држављани Србије са пребивалиштем, односно боравиштем у Србији. као и стално настањени странци са боравиштем у нашој земљи у обавези су да учествују у попису и да на сва питања дају тачне и потпуне одговоре. Према Уставу Србије грађани нису дужни да се изјасне о својој националној припадности и вероисповести. Пописивач је дужан да у упитник унесе тачно онакав одговор који добије од испитаника. Ако грађани не желе да се изјасне, пописивач је дужан да тај одговор унесе у упитник. Свако одбијање, као и давање непотпуних и нетачних података за собом повлачи прекршајну одговорност и новчану казну. Међутим, то је неки крајњи механизам, а ја сам уверена да је присутна грађанска свест и одговорност и да ће пописивачи имати добру комуникацију са домаћинствима која посете. Ако знамо да добре одлуке, планови, стратегије, политике, одлуке о улагањима не могу да се доносе без добрих информација, онда ће сви грађани разумети колико је важно да њихови одговори буду потпуни и тачни. Попис је важан због нас и за нас да буде што прецизнији, да добијемо објективну слику нашег становништва, да видимо колико нас је, шта се променило у образовном профилу, да ли имамо више миграната, унутрашњих, као и одлазака у иностранство, шта се десило са структуром породице, бројем деце, у каквим становима живимо, каквим су просторијама и инсталацијама опремљени, шта користимо као енергенте за грејање стана, од којих су нам материјала зграде.
Нешто чиме се веома поносимо је чињеница да смо међу првим земљама у свету почели да се спроводимо попис и та традиције дуга је готово 200 година. Први попис смо спровели 1834. године, а периодика спровођења пописа се током овог периода мењала у зависности од околности на глобалном нивоу кроз које су пролазиле све земље – поручује Јасмина Савић, начелница Одељења статистике у Краљеву и регионална координаторка у Попису.
Од око 15.000 пописивача укључених у спровођење пописа на територији Србије, у Краљеву ће бити ангажовано око 230, уз 35 инструктора задужених да прате и контролишу тачност њиховог рада.
Први, прелиминарни резултати овог пописа биће објављени 30. новембра ове године, док се коначни резултати очекују од марта 2023. до априла 2024. године.
Александар Раковић
