Пре тачно 81 године, чланови тадашње ватрогасне чете, преваривши немачке страже изашли су из окупираног Краљева и свирајући корачнице и маршеве пребацили се до Гоча. Тај датум данас славе сви добровољни ватрогасци Србије
У овиру обележавања Дана добровољних ватрогасаца Србије и Дана Добровољно ватрогасног друштва (ДВД) Краљево, јутрос је најпре одржана свечана седница ДВД Краљево и Извршног одбора Ватрогасног савеза Србије.
На седници су уручене плакете најбољим сарадницима и пријатељима ДВД Краљево и промовисани су ватрогасни и виши ватрогасни официри.
Ученице које су биле најбоље на литерарном и ликовном конкурсу „Шуме су плућа наше планете, заштитимо их“ представиле су своје радове.
Након седнице, градски челници и чланови ватрогасних делегација (краљевачког Добровољног ватрогасног друштва, Ватрогасне звезе (савеза) словеначког Марибора, као и још неколико ДВД из градова у окружењу, положили су венце.на спомен-плочу поред старог Ватрогасног дома у Улици Топлице Милана, из којег је ватрогасни оркестар 27. септембра. 1941. године кренуо и изашао из окупираног Краљева, како би се придружио партизанском одреду „Јово Курслула” на Гочу.
Погледајте ВИДЕО са обележавања 81 годинe од овог историјског догађаја:
– Чланови ватрогасне чете су тог дана обукли више униформи, једну преко друге, спалили архиву, онеспособили телефон, засвирали корачницу, парадним кораком прошли поред немачке страже на мосту и пребацили се до Гоча, где су су се прикључили партизанском одреду „Јово Курсула“ – подсетио је краљевачки хроничар др Милан Матијевић.
После рата ватрогаство се релативно брзо развијало, додао је он.
– Имали смо врло развијене ватрогасне јединице и у великим колективима као што у били Магнохром д.о.о, Фабрика вагона а.д. Краљево, Стари Јасен а.д. Краљево. Нажалост, привредна транзиција је то упропастила и морали смо да почнемо из почетка – подсетио је Матијевић, који је био председник краљевачког Добровољног ватрогасног друштва у два мандата.
Милоје Бајчетић, потпредседник Добровољног друштва ватрогасаца Краљево, честитао је свим колегама 27. септембар, Дан ватрогасаца Србије.
– За понос је што је наше Добровољно ватрогасно друштво у Краљеву једно од најбољих у Србији, а успели смо да формирамо ДВД и у још седам сеоских месних заједница. Радимо на едукацији младих и имамо веома активну Женску ватрогасну секцију у којој су, углавном високобразоване припаднице лепшег пола. Учествовали смо на гашењу шумских пожара на целој територији Краљева, а посебно је било активно ДВД Студеница на чијој територији се дешавао највећи број шумских пожара који су успешно и брзо угашени. Градимо водозахвате на подручјима где нема довољно воде, као што су Столови и Гоч, како би ватрогасци имали приступ води за гашење почетних шумских пожара које је најбитније угасити пре него што се разбуктају – истакао је Бајчетић.
Сарадња ватрогасаца Краљева и Марибора траје већ 22 године. Многи од њих су у међувремену постали и кућни пријатељи. Данас је делегација словеначких ватрогасаца положила венце на спомен плочу, са жељом да се сарадња старијих продужи и на неке нове генерације ватрогасаца, који ће тај посебан однос схватити као нешто што долази „из срца”, а не као неку измишљену политичку обавезу.
У Краљеву борави и Славко Крамбергер, председник Ватрогаснног савеза Марибра који је подсетио да је од братимљења Краљева и Марибора прошла већ 41 година.
Централна Србија има око 70.000 добровољних ватрогасаца, а Краљево их има више од 300 активних. Друштво добровољних ватрогасаца Краљева основано је 1. јануара 1933. (тада само као чета, друштво постаје пет година касније). У почетку им је седиште било у краљевачкој Чика Љубиној улици у старој електричној централи, а већ више од пола века налазе се на данашњој адеси у Улици Војводе Степе.
Краљево је први град у Србији који је формирао добровољна ватрогасна друштва у селима.
Друштво има одличну сарадњу са ватогасцима Словеније, Хрватске, Немачке, Грчке и Кипра, а својим резултатима настоје да оправдају све оно што су генерације ватрогасаца радиле деценијама пре њих.
Портал Круг објављује имена свих храбрих ватрогасаца и музичара, одајући им пошту.
У питању су:
Бранко Насаканда, капелник
Мирко Белобрк
Милорад Миловановић
Славољуб Мирковић
Драгољуб Моравчић
Владимир Петровић
Милосав Спасојевић
Миливоје Вујовић
Лео Книзл
Божидар Вукомановић
Бранислав Вукомановић
Милорад Педовић
Петар Петровић
Јанко Ћурчић
Лео Книзл
Јурица Иван
Славољуб Петровић
Рајко Стојановић
Никола Ђоковић.
На ову тему вашој пажњи препоручујемо и текстове Како је оркестар краљевачких ватрогасаца 1941. преварио немачке страже и текст Оркестар једне младости Војкана Трифуновића.
