Колико је, заиста, опасан кентаур сој?

Кентаур звучи много моћније и страшније него БА.2.75 подваријанта соја омикрон, што је, заправо, једно исто, а ово је прича о „кентаур лудилу“ (покренуо га је један твитераш) и о томе како треба да се чувамо од бомбастичних наслова

„Кентаур стигао у Европу, треба бити опрезан!“ Да ли сте се уплашили од овог наслова и питали се:“Шта је сад ово? Какав кентаур и докле више“? Признајем да ми је требало прилично времена да откријем о чему се ради?
Пре само неколико дана професор Бранислав Тиодоровић изјавио је: „Сад је идеално време да се заразимо короном. Осми тешких болесника нико не треба да се чува, јер тако стичемо капитал за јесен“.
Мислио је на имунолошки капитал, наравно. После прилично бурног негодовања стручне јавности, професор се покајао и појаснио: “Нисам позивао на заражавање!“

Ипак, виспрена новинарка Курира је сачувала снимак разговора и пружила га на увид јавности као аутентични доказ да је тачно пренела речи професора.
У реду, рекао, па порекао. Ни први, ни последњи пут, навикли смо.
Али, то није тема ове приче.

Тема је страшни кентаур…митско биће, пола човек, пола коњ, а и звучи баш застрашујуће. Кентаур звучи много моћније и страшније него БА.2.75 подваријанта соја омикрон, што је заправо једно исто. Овај сој БА.2 има толико много мутација и подваријанти и толико се разликује од БА.1 да је требало да добије своје слово грчког алфабета. Али, то се није десило.

Светска здравствена организација (СЗО) није нашла за сходно да то учини, јер је једна врло трома и неефикасна, а јако важна институција. Вероватно се и сами вирусолози тешко сналазе у тим силним варијантама и подваријантама означеним словима и бројевима. Објективно, компликовано је.

Шта се, заправо, десило?

Xabier Ostale (@xabitron1) се зове луцидни твитераш који, очигледно, врло помно прати кретање короне у свету, па се, изгледа, мало изнервирао због спорог реаговања СЗО, решио да узме ствар у своје руке и на Твитеру написао, отприлике, овако:

„Варијанту БА.2.75 сам управо назвао по галаксији. Његово име је: Кентаурус. Од данас ја командујем свим пандемијама. Кад не стиже СЗО, онда ћу ја.“

Нису сви доктори наука који се свакодневно информишу о варијантама и подваријантама. Људи само повремено слушају вести и ако им се каже да БА.2.75 расте у многим земљама, то им неће много значити. Али, ако се каже: „Стигао је кентаурус, људи, водите рачуна, чувајте се“, сви ће озбиљно схватити.

Ово је „духовити“ господин написао 1. јула и то се, некако, примило.

Када се размишљало о номенклатури сојева вируса короне у оптицају су били и појмови из галаксије.

Прихваћено је, ипак, да се користе слова грчког алфабета. Неки су негодовали, неки се смејали, неки честитали…

Углавном, кентаур је изгледа сада име за подсој БА.2.75 о коме се врло мало зна. Испоставило се да ни светски новинари нису имуни на дешавања са Твитера, па је име кентаур преузео чак и чувени Гардиан. И написао текст о томе.

На страну све то, неке назнаке говоре да је БА.2.75 преносивија варијанта од осталих, али још увек се не зна довољно да би могло да се процени да ли је клиничка слика тежа или није.

Панични наслови у новинама везани за кентаур сој

Европски центар за превенцију и контролу болести означио га је као „варијанту под наџором“ 7. јула 2022. године. А назив „кентаур“ је, рекосмо, преузет из Гардиана.

А Гардијан га је преузео са друштвене мреже.

Тако долазимо до сазнања да неки наши професори из Кризног штаба читају Гардијан и информишу се из иностране дневне штампе.

Намеће се закључак – какав извор информација, такве и противепидемијске мере – медијске.

Али, у пракси се апсолутно не спроводе никакве мере. Чак се у неким здравственим установама не носе ни маске, што је недопустиво у пандемијским условима.

Нема разлога да засад стрепимо од тог страшног кентаура. Нема га. Том имену нису кумовале ни СЗО ни ЦДЦ, ЕЦДЦ … Ниједна званична здравствена институција.

Заправо, постоји, али се зове омикрон БА.2.75.

Откривен је у Индији и проширио се на неке земље Европе – Велику Британију, Немачку, а појавио се и у Аустралији, Канади и САД.

Ако се и појави у Србији, ми га нећемо „препознати“ јер се код нас секвестрације генома вируса раде ретко.

По најновијим вестима из ГИСАИД базе: удео БА. 2.75 у узорцима из Европе око 1. јула (у прозору +/- 10 дана) је око 0,3 промила.

Још увек нема довољно података да се одреди колико (и да ли) се шири брже од нпр. БА.5.1.

У сваком случају тешко да у Европи може постати доминантан у наредна три-четири месеца (Игор Смолић).

Чувајте се свих сојева вируса короне, како год се они звали. Али се чувајте и „бомбастичних наслова“.

Корисно је.

прим. др Славица Плавшић, специјалиста пулмологије

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *