каже да је данас Србија земља старих људи, а после пописа, који почиње 1. октобра, очекује се да и званично, број становника буде мањи за око 700.000 људи
Сваки пети становник Србије има више од 65 година, а тек сваки седми – мање од 15 година Има ли наде да се то – преокрене? Попис становништва, домаћинстава и станова почеће 1. октобра и трајаће месец дана. На претходном попису рађеном 2011. године Србија је имала 7.186 862 становника.
Да ли је добра процена УНИЦЕФ-а по којој смо међу пет најстаријих нација у Европи, знаће се 30. новембра, када би Републички завод за статистику требало да објави прелиминарне резултате овогодишњег пописа.
Према речима демографа Ивана Маринковића, демографски трендови у Србији су доказ да је Србија земља старих људи, а после пописа се очекује велики пад броја становника:
– На основу података виталне статистике, између рађања и умирања, биће то најмање 500.000, али са спољним миграцијама очекујем пад за око 700.000 становника.
Овакви демократски трендови успостављани су, нажалост, пре више деценија, и да не можемо очекивати позитивне ствари. Сваке године рађа се све мање деце, а свака нова генерација је малобројнија. Оно што је за сада непознаница јесу миграције и њихова селективност
Процене показују да се на годишњем нивоу 15.000–20.000 више људи одсели из Србије него што се досели у њу, па демографи, нажалост, очекују негативан миграциони салдо који може бити до 200.000 људи.
Од последњег пописа, на годишњем нивоу Србија је, почев од 2011, 2012, 2013. године губила тридесетак хиљада људи, а у каснијим годинама тај број повећан је годишње на око 40.000. Последње две године ковид пандемије су, како се процењује, направиле огромну разлику, између 50.000 и 70.000 људи је био негативан биланс.
Села су, такође, у демографски прилично неповољном статусу. Средином XX века у Србији се годишње рађало око 160.000 деце, а сада – око 65.000.
– Имамо јасан тренд опадања апсолутних вредности. Сваке године се рађа све мање деце, може да буде неких одступања, али то су веома мала. Тренд је такав да не можемо очекивати да се апсолутне вредности битније промене – рекао је Маринковић.
У Србији је број старијих од 65 година одавно премашио број деце испод 15 година. Подаци говоре о директно повезаним појавама: више од милион двеста хиљада становника Србије старије је од 65 година док, са друге стране, просечна породица са децом у Србији статистички има 1,6 деце.
– Град Краљево од ове године финансира и боравак деце у приватним вртићима. Имали смо само један вртић са лиценцом коју издаје Министарство просвете, науке и технолошког развоја на почетку године, а у међувремену је дошло до увећања броја вртића који имају лиценцу, тако да је град обезбедио још новца. Од 30.000.000 динара, колико је било планирано буџетом, износ смо увећали на 61.000.000 динара – више него дупло. Циљ нам је да у наредним годинама издвајамо још новца за стимулисање приватних вртића, као субвенције, како бисмо омогућили свој деци која не могу да буду уписана у државне вртиће да добију место у приватним. Трудићемо се и да реконструкцијом постојећих и изградњом нових вртића у оквиру Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ омогућимо и веће капацитете државног вртића. То ће коштати више, али град је решен да у потпуности укине листе чекања – каже градоначелник Краљева др Предраг Терзић.
Са 80 процената из градског буџета биће, најавио је он, субвенционисаи исхрана деце и одржавање простора у вртићима које буду отворила предузећа за децу својих радника, а за сада постоје најаве да ће такав вртић бити отворен у компанији „Еуротаy“.
– Породицама без деце обезбеђујемо 300.000 динара за вантелесну оплодњу у земљи или иностарнству без ограничења броја покушаја. Осим тога, породицама са троје и више деце смањили смо цене комуналних услуга за 30%, а они на сеоском подручју, који не могу да користе ову погодност, добијају 10.000 динара – каже градоначелник Краљева.
Према попису из 2011. скоро свака друга породица у Краљеву имала је само једно дете. рема актуелној Стратегији развоја града Краљева – од укупно око 37.200 породица – око 11.000 су породице без деце (10.500 брачних парова и око 500 ванбрачних заједница).
М. М. Д.
