„За његово разумевање била је потребна већа ширина од ове видљиве“, само је један од описапрерано преминулог библиотекара, библиографа и књижевника, чије име ће носити награда која треба да буде установљена
Један од пратећих програма „Жичког сабора библиотекара 2022“ био је посвећен сећању на прерано преминулог Дејана Вукићевића (1965–2022) – библиотекара, библиографа и књижевника. Са присутним члановима породице, пријатељима и колегама своје успомене поделили су Драгана Милуновић, Гордана Гаврић, протојереј-ставрофор Љубинко Костић и Емилија Димовска.
Драгана Милуновић, заменица управника Народне библиотеке Србије (НБС) своје слово закључила је речима:
– Иако недоречени, можда и неснађени и неспретни да на прави начин искажемо колико жалимо због Дејановог одласка и колико његово одсуство осећамо, ми из НБС се надамо да би Дејан био задовољан нама у овом тренутку. А све оно на шта не можемо да утичемо, нека нам опрости. Ако ико зна све наше недостатке и ограничења, биће то Дејан.
Гордана Гаврић, археолошкиња, запослена у Задужбини Светог манастира Хиландара у Београду подсетила је да Дејан „од речи није одустајао чак и када их је с великом муком изговарао“:
– Од родитеља је, како би сам говорио у последњем интервјуу који је дао у већ поодмаклој фази болести, поред низа особина наследио и болест са смртним исходом. То је било једино Дејаново казивање о смрти. Као да је минијатуре на ту тему сликао искључиво за себе. Није желео да их подели са нама, као што је то чинио са чудесном изложбом Минијатура на зрну грашка. Своје минијатуре живота и смрти, запаковао је у имагинарни кофер и отишао.
Присећајући се заједничких тренутака Емилија Димовска, библиотекар саветник из Краљева, истакла је:
– Наредних година, готово да смо престали, кад се видимо, да причамо о књижевности. Живот је нађачао. За његово разумевање била је потребна већа ширина од ове видљиве. Свако је ту имао свој ракурс, па су се наши разговори сводили на један цитат из неке његове приче: ’Ти видиш непостојеће, ја не видим оно што јесте и тако смо на истом’.
Емилија Димовска и Иван Спасојевић аутори су филма о Дејановом животу који је приказан. У име НБ „Стефан Првовенчани“ Краљево Катарина Јаблановић најавила је да ће бити установљена награда са именом Дејана Вукићевића, и образложила да је идеја потекла од чланова његове подорице, а запослени у Библиотеци су иницијативу подржали. О критеријумима доделе награде стручна и шира јавност накнадно ће бити информисане.
Катарина Јаблановић
Фото: Иван Спасојевић
