Много је родитеља који верују да је њихово дете заштићено од проблема у виртуелном свету ако нема свој мобилни телефон, али је много важно да дигиталне технологије сви користимо промишљено, каже једна од коауторки „Приручника медијске писмености за родитеље“
Свако треће дете у Србији има проблем због дужине времена које проводи на интернету – показује истраживање Деца Европе на интернету које је спровео Институт за психологију Филозофског факултета у Београду. Због тога деца улазе у сукобе са родитељима или пријатељима. Нешто мање од половине безуспешно покушава да проводи мање времена на интернету и запоставља дружење, лоше се осећа када не може да буде на интернету, док готово петина занемарује основне биолошке потребе (потребу за храном, сном).
У основној школи „Светозар Марковић“ – психолошкиња Ана Мирковић одржала је на ову тему едукативну радионицу „Безбедни клинци“ за безбедан живот у дигиталном добу“ којој су, осим основаца, присуствовали и заинтересовани родитељи и наставници.
– Ту настаје велики „баг“ у комуникацији између родитеља и деце, зато што се деца врло ретко поверавају родитељима када имају неки проблем на друштвеним мрежама. Истраживања показују да се родитељима, када има неки проблем у дигиталном свету, обрати тек једно до троје од стотину деце – каже Ана Мирковић, која је једна од ауторки „Приручника медијске писмености за родитеље“.
Најчешће сами производимо садржај који нас угрожава постављајући садржаје због којих се покајемо. То радимо и ако пишемо агресивне коментаре, пишемо ружне речи, вређајући друге људе, подсећа Ана Мирковић. Обично су родитељи, додаје она – ти који праве јаз у комуникацији, јер мисле да о Инстаграму и, пре свега, Тиктоку, о предрасудама и стереотипима на друштвеним мрежама, о говору мржње, лажним информацијама, не могу много да разговарају са својом децом, јер сматрају да немају исти ниво знања и да деца, углавном, знају више.
– Важно ми је да причамо о теми која децу занима, а с друге стране и родитељи су заинтересовани. Највећи бенефит ових предавања је то што родитељи имају прилику да чују своју децу и да доживе озбиљно количину знања своје деце о дигиталном простору, јер обично родитељи мисле да „деца тамо губе време“, да не знају ништа, да је дигитални свет само неки крадљивац дечје пажње, а није тако! Зато је та интеракција родитеља и деце много важна, а ја бих волела да они сада наставе да дискутују о свему овоме и да ове теме постану део редовног комуникацијског породичног репертоара: „Шта има на Тик Току, шта си радио на Инстаграму, јеси ли видео онај тренд, онај феномен, онај изазов?“ Родитељи су сада доста искључени, а деца осећају да родитељи немају интересовања, ни знања и боје се страха од казне, од забране коришћење дигиталних технологија. Волела бих да се родитељи и деца повежу – рекла је за портал Круг Ана Мирковић.
Највећи број људи, додаје наша саговорница, уопште не примети да се дигитално насиље дешава, већ су склони да то описују као зачикавање или шалу, а није шала. Дигитално насиље наноси психички стрес, бол и патњу особи која се суочава с њим. Оно остаје заувек – једном постављен непримерени садржај увек је на интернету и не знамо кад ко на њега може да набаса. Зато је важно причати о теми да бисмо освестили и код родитеља, и код наставника и код деце колико је проблем велик, да бисмо могли онда да развијемо систем превенције.
Много је родитеља који мисле да је њихово дете заштићено од проблема у виртуелном свету ако нема свој мобилни телефон:
– То је последица недовољне информисаности, јер то што дете нема телефон, није на друштвеној мрежи, или не користи одређену апликацију уопште не спречава да се процес дигиталног насиља дешава само дете тога није свесно, а онда последично и родитељи. Много је важније да користимо дигиталне технологије, јер је интернет, вероватно, највећа цивилизацијска тековина: повезао нас је, спојио са свима, огроман је ресурс знања, можете да истражујете, да се дружите, да се играте, можете све што желите, али морамо да га користимо паметније, да будемо промишљени и да водимо рачуна о томе до којих садржаја долазимо, како их даље шерујемо, на који начин коментаришемо.
Коришћење интернета подразумева велику одговорност, истиче Ана Мирковић, наглашавајући важност родитељске улоге:
– Важна је да родитељ прича са дететом, да га, просто, учи томе. За већину ствари родитељи имају савет за децу, а за друштвене мреже и комуникацију на интернету – углавном немају, а не би требало тако да буде. Не морају ни да имају савет, али је важно да их питају: Шта је то што те занима, кога пратиш, шта је смешно, објасни ми… Деца обожавају да своје родитеље едукују о овим темама!
М. М.Д.
