Према подацима из извештаја Програма за заштиту животне средине Уједињених нација, у домаћинствима у Србији годишње се баца 83 килограма хране по глави становника, што је девет килограма више од светског просека
Недостатак подстицајних средстава, ниво знања и заинтересованости предузећа и здравствених установа су три главне препреке одговорном управљању отпадом од хране, по мишљењу више од 80% испитаника који долазе из ових сектора. Истраживање о информисаности великих генератора отпада од хране представљено је на конференцији „Рецепт за отпад од хране“, а једна од главних препорука јесте увођење обавезе раздвајања отпада за све који дневно праве или служе више од 50 оброка.
– Подаци говоре да се годишње генерише око 2,95 милиона тона комуналног отпада, од чега 40% чини биоотпад у који улази и отпад од хране. Са сигурношћу знамо да је количина која завршава на депонијама изузетно висока и да ће морати да се смањује, а оно што сви за почетак треба да преузмемо јесу мере превенције, како не бисмо бацали ствари које су још увек ресурс и могу се употребити – рекла је Сандра Докић, помоћница министра заштите животне средине.
На скупу који су организовали НАЛЕД и компанија Есо Трон, уз подршку Немачке развојне сарадње коју спроводи ГИЗ, поводом завршетка пројекта „Ка бољем управљању отпадом од хране“, истакнуто је да се већина отпада од хране и даље најчешће транспортује на депонију. На другом месту служи за исхрану животиња, а затим и за компостирање. Коришћење отпада у енергетске сврхе и даље се сматра најређим обликом прераде и неискоришћеним потенцијалом.
– Обновљиви извори енергије имају све важнију улогу, а храна је за њихово добијање вредан ресурс, што смо и доказали овим пројектом. У претходном периоду успели смо да анимирамо веће угоститеље и институције и уз одређене финансијске олакшице, које смо омогућили, сакупили смо више од 1.300 тона отпада од хране. Ову количину смо даље предали на третман за добијање биогаса, а истовремено спречили емитовање више од 750 тона угљен диоксида. Када би оваква пракса постала редовна, зауставили бисмо труљење органских једињења на депонијама, која узрокују и до 300 пожара годишње – истакао је директор за одрживи развој у НАЛЕД-у Слободан Крстовић.
Истраживање које је спровела агенција ИПСОС за потребе пројекта, показала је да се у готово свим предузећима отпадно јестиво уље предаје оператеру, док отпад од хране одваја 43% предузетника.
– Отпад од хране је један од највећих токова отпада на свету и као такав представља изазов и са друштвеног, економског и еколошког аспекта. Како је овакве изазове немогуће адресирати без ангажовања јавног, приватног и цивилног сектора, значај овог пројекта највише лежи у томе што се кроз ангажовање сва три сектора дошло до предлога и решења од којих и привреда али и укупно друштво могу имати користи – рекла је Зорица Билић, национална координаторка ГИЗ Отвореног регионалног фонда ММС.
Према подацима из извештаја Програма за заштиту животне средине Уједињених нација, у домаћинствима у Србији годишње се баца 83 килограма хране по глави становника, што је 9 кг више од светског просека. Како би се ове количине смањиле, са конференције је поручено да су потребне додатне едукације свих корисника и генератора отпада у систему, рационалнија набавка намирница у домаћинствима, као и увођење олакшица за велике трговинске намирнице, како би могле да донирају робу која је пред истеком рока.
Овом приликом, представљене су и смернице за инспекторе, како би пре свега помогли привредницима и јавним установама да поступају одговорно и препознају недозвољене начине управљања отпадом од хране. Једну од таквих небезбедних радњи представља раширена пракса употребе отпада од хране за исхрану животиња, тј. помије
