трагедија деценијама су сведочили само неми натписи на њиховим споменицима попут оног „погибе од Немаца у својој кући“
Казнене експедиције немачке војске у селима око Краљева у јесен 1941. године оставиле су бројна стратишта цивилних жртава. Те жртве дуго су биле у сенци монструозних злочина против човечности на Лагерском гробљу у Краљеву октобра 1941. године када је регуларна војска нацистичке Немачке стрељала више хиљада недужних цивила.
Изложба „Рације – Казнене експедиције Вермахта у селима жичког среза 1941. године“, аутора историчара Народног музеја Краљево, Мирјане Савић, музејског саветника и Немање Трифуновића, кустоса, која расветљава те догађаје – отворена је у Галерији Народног музеја Краљево. Она говори о судбини 264 невине цивилне жртве, међу којима су најстарије биле две жене (Велика Мијаиловић и Вемија Трифуновић) од по 95 година, а најмлађа – беба која је живела само три сата.
Погледајте ВИДЕО:
Аутори изложбе подсећају да су рације немачке војске у околним селима започете у септембру 1941. године имале карактер селективних казнених мера, усмерених против конкретних појединаца. Међутим, ширењем устанка, интензивирањем акција и проширењем простора захваћености, немачке трупе су прешле на мере одмазде према целокупном становништву одређеног места. Нарочито сурово су реаговали у случајевима угрожавања саобраћајница. Последице ових казнених експедиција биле су: страдање цивилног становништва, опљачкана и попаљена домаћинства, уништена летина и десеткован сточни фонд.
Казнене експедиције нису штеделе цивилно становништво пошто је оно, по мишљењу немачких власти, одржавало везу са устаницима и старало се о њиховом снабдевању, па је морало „искусити казну“
По броју жртава најбруталнија је била казнена експедиција 2. батљона 737. пешадијског пука и 592. ландесшицен батаљона на села Сирча, Печеног и Витановац, од 7. до 9. октобра 1941.
– Повод за акцију Немци су нашли у прекиду железнице и друма Краљево-Крагујевац, који су изазвали партизани Прекоморавске чете и Витановачки четнички одред Исидора Живковића. Они су у ноћи између 6. и 7. октобра напали немачку стражу на мосту Камиџора са циљем да запале мост. Стражи на мосту стигла је тенковска јединица из Краљева као појачање, па устанички напад није успео. Одговор Немаца уследио је 7. октобра 1941. Њихове јединице прелазе Западну Мораву и заобилазе устанички положај у селу Шумарице, прошавши кроз село Сирчу. У овом селу извршили су низ монструозних злочина над цивилима, затирући читаве породице. Јеленку Аксентијевић, њену снаху Станку са тог јутра рођеном бебом – каже Немања Трифуновић.
Мирјана Савић додаје да су Љубицу Миљковић из Витановца и њеног четрнаестогодишњег сина Славољуба – Немци затворили у кућу коју су запалили, па су жртве живе изгореле у кући. На исти начин настрадали су Матија Ћировић, његова жена Росанда и снаха Даница.
– Милан и Лепосава Миливојевић убијени су заједно са својим петнаестогодишњим сином Милутином. Милан је од последица рањавања неколико дана касније преминуо у краљевачкој болници. Ни имовина сеоског становништва није била поштеђена: куће и помоћни објекти су спаљивани, а покућство и стока пљачкани. Пљачка стоке је била и један од начина прибављања хране за немачке трупе у опседнутом граду. Током опсаде Краљева, Немци су уз подршку артиљерије и оклопних кола потискивали устаничке јединице по неколико километара. Палили су и пљачкали готово све пред собом. Предвече би се повлачили у град – подсећа Мирјана Савић.
О размерама трагедије сведочи и цитат који је у каталогу који прати изложбу, наведен из књиге „Краљево и околина“ објављене 1966. године:
„Злокобни пламени језици светлуцали су по читаву ноћ пружајући стравичну слику по брдима око Краљева. У борбама су употребљавали и авијацију, ескадрилу штука повучених са Источног фронта.“
Међу жртвама немачке авијације били су и дечак Милорад Милорадовић, од непуних 16 година и Борика Томић, стара 60 година, из Конарева. Устаници су 3. октобра 1941. године извршили напад на немачки Ваздухопловно-технички штаб који је вршио евакуацију авионских бомби из војног магацина у Јовцу. Као одговор за напад, немачка команда града Краљева послала је у Јовац тенкове који су запалили шест кућа.
Сажети подаци убијених, урезани у камен и фотографије, откривају сву дубину породичних трагедија. У некима породицама је по неколико чланова страдало током рата, а десетине сирочића остало је без очева и мајки. Споменике су подизали родитељи који су наџивели децу, браћа и сестре, удовице, удовци и др. Међу убијенима било је и оних који нису стигли да одрасту или да заснују своје породице. За ширу реконструкцију догађаја, као што су узроци казнених експедиција, њихов ток и последице, за потребе ове изложбе коришћена је литература заснована на сећањима и сведочанствима.
Најбруталнијем удару окупационих снага били су изложени становници села у самој близини града (Грдица, Адрани, Јарчујак, Чибуковац, Рибница, села у близини војних објеката (Јовац, Мрсаћ, Ковачи, Жича), села на путним правцима виталним за немачку војну силу (Шумарице. Витановац, Милавчићи, Печеног ка Крагујевцу, Кованлук, Ратина, Врба – ка Крушевцу) и села где су били устанички положаји (Сирча и Дракчићи). У рацијама војника Вермахта у новембру и почетком децембра страдали су и мештани Матаруга. Матарушке Бање, Цветака и Лађеваца. Према до сада утврђеним подацима, на основу доступних писаних извора и записа на надгробним споменицима евидентиране су 264 цивилне жртаве рација немачке војске у селима жичког среза, које су страдале од 11. августа до 13. децембра 1941. За 25 убијених су непознате године рођења, а за једног – место рођења. Међу убијенима било је 45 особа жена што чини 17,1%, од укупног броја жртава. Чак 15 млађих од 18 година стрељано је у двориштима својих кућа, страдало је од авионских бомби или су живи спаљени. Немачка војска је убила 104 мушкарца и жена старијих од 50 година, што износи 39% од укупног броја. Многи страдали нису могли да се склоне, а међу њима је било и поносних Солунаца који нису желели да беже из својих домова.
На отварању изложбе – публику су поздравили Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево и Милош Милишић, помоћник градоначелника Краљева за културне манифестације. Изложбу је отворио др Милош Тимотијевић, музејски саветник Народног музеја Чачак, који је истакао важност неговања културе сећања на жртве масовног стрељања у Краљеву у октобру 1941, у чему су историчари Народног музеја Краљево дали велики допринос.
Зато, не пропустите да погледате изложбу у Народном музеју Краљево. Аутори су је приредили из пијетета према невиним жртвама војника Вермахта нацистичке Немачке, из потребе и обавезе да се обједињена имена жртава сачувају и отргну од заборава, али – у томе морамо сви да им помогнемо..
М. М. Дабић
