У Србији недовољно геронтодомаћица – овако Рашка решава тај проблем

Сваког дана све је више људи који се јављају државним и приватним установама, невладиним организацијама и појединцима и појединкама који поседују одговарајуће квалификације за помоћ и подршку у обављању свакодневних активности. Захваљујући Центру за подршку и инклузију Хелп Нет, Рашка, Сјеница, Шабац, Бечеј, Нови Бечеј, Кикинда, Бачка Топола и Бела Паланка, богатији су за 141 нову геронтодомаћицу и геронтодомаћина, као резултат пројекта „Обука, радна пракса и могућност запошљавања у области помоћи у кући за старије особе.

Обука, организована уз подршку глобалног програма Немачке развојне сарадње „Миграције за развој“ омогућила је повратницима и повратницама, као и особама које припадају осетљивим друштвеним групама да добију прилику за нове пословне успехе. Поред тога, локалне заједнице добиле су радну снагу која им је преко потребна – каже Марија Богдановић, вођа програма „Миграције за развој“ у Србији.

Гордана Милановић, директорка Хелп Нет-а каже да Републички Завод за социјалну заштиту наглашава да су тренутно услуге социјалне заштите, међу које спадају и услуге које се пружају у непосредном животном окружењу корисника, као што је и услуга помоћи у кући, доступне за око један одсто свих старијих особа у стању потребе. Такође, Завод је проценио да је неопходно да услуге обухвате четири одсто ове популације.

Недостатак геронтодомаћица у руралним крајевима

Мапирање услуга социјалне заштите је показало да је услуга помоћи у кући, иако потребна и у руралним областима, најзаступљенија у урбаним деловима Србије и у великим центрима – каже Милановић.

Услугу помоћи у кући у Србији је, током прошле године, користило три одсто више корисника у односу на претходне године.

Према истраживањима Завода за период 2016. – 2020. године, постоји константно повећање у броју запослених који пружају услугу помоћи у кући, у складу са повећањем потражње за овом услугом. У прилог неопходности пружања услуге помоћи у кући говори и чињеница да је у Србији број лиценцираних пружаоца услуга, 20 пута мањи од листе чекања потенцијалних корисника.  како се услуга развијала, у периоду од 2013. године до данас број лиценцираних пружаоца

Већина геронтодомаћина и геронтодомаћица има преходно искуство неформалног неговања чланова и чланица својих породица, те разумеју колико је овај посао важан и колико корисницима и корисницама и њиховим породицама значи њихова улога – наводи Милановић.

Неопходан сензибилитет

Иако према стандарду услуге није неопходно да пружаоци и пружатељке помоћи у кући имају специфичне квалификације да би након завршеног акредитованог тренинга добили неопходне сертификате за рад, сви геронтодомаћини и геронтодомаћице се слажу да су у раду са људима пресудни сензибилитет, добре комуникационе вештине и добра организација рада и подршке.

Често ме људи питају како могу да радим овај посао – зар ми није тешко? Тешко ми је понекад, сећам се како сам неговала свог оца, али ово је пре свега хумано занимање. Посебно кад помислим да сам понекад ја једина особа која је тог дана прешла праг тог корисника – каже М.В. (54) из Шапца, једна од геронтодомаћица које су похађале обуку.

Вишемесечни програм обуке и подршке у запошљавању имао је још једну важну компоненту, поред директног доприноса променама животних околности повратника и повратника и особа које припадају осетљивим друштвеним групама, а то је – менторски рад. Деветнаест стручних радника и радница из области социјалне заштите било је подршка за 94 геронтодомаћина и геронтодомаћице у поменутим градовима и општинама. Претходно запослени код лиценцираних пружаоца услуге помоћи у кући, ментори и менторке су били задужени за тимове од по највише пет геронтодомаћина и геронтодомаћица који су имали прилику за двомесечну плаћену радну праксу.

Пројекат „Обука, радна пракса и могућност запошљавања у области помоћи у кући за старије особе“ спроводи се у оквиру глобалног програма Немачке развојне сарадње „Миграције за развој“ који у Србији спроводи ГИЗ у партнерству са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Националном службом за запошљавање и Комесаријатом за избеглице и миграције.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *