Штука је прави изазов за риболовце и узрочник честих главобоља почетника у спортском риболову, а наш саговорник ову грабљивицу са застрашујућом вилицом од 700 оштрих зуба, неуморно лови готово двадесет година
Штуке су изузетни предатори и слатководни ловци без премца, а највеће убрзање постижу приликом атака на плен. Лове све рибе речних и језерских дубина које са њом деле животни простор. У суровостима природног станишта штука је развила и склоност ка канибализму, али му искључиво прибегава када јој инстинкт сугерише угроженост због оскудне хране.
Прави је изазов за риболовце и узрочник је честих главобоља почетника спортског риболова чије мамце пласиране са обале или чамца често успева да избегне због њиховог неискуства и незнања. Није је лако уловити, али и када загризе мамац – посао није ни изблиза приведен крају.
Борбеност је издаје тек када својим телом полегне на обалу. Фактор изненађења је један од њених карактеристичних метода одбране од жилице и удице. Енергичним трзајем, често изненади риболовца, чак и када му се нађе готово на дохват руке, у приобаљу или плићаку.
Поседује снажну и застрашујућу вилицу, обдарену са 700 оштрих зуба који представљају једно од најфинијих природних сечива. Стога је прибор потребно додатно побољшати у виду челичне сајлице, структуиране тако да остане непробојна при додиру са оштрицом њених зуба. Посебна обазривост је неопходна приликом извлачења штуке на обалу или вађења мамца и удице из њених чељусти; ране које овом приликом могу настати на рукама неопрезног риболовца – дуго и болно зарастају.
У краљевачком крају штуку је могуће ловити у тишацима Западне Мораве, али и на барама које окружују ову реку, а настале су услед редукције њеног меандрирања или вађења шљунка. Штука је такође присутна и у Ибру, мада ову реку чешће опседају риболовци, надајући се обилном улову скобаља, мрене или клена. Присуство мањих примерака штуке могуће је и у доњем току реке Груже.
У намери да дубље проникнемо у особине и навике овог импозантног предатора, одлучујемо се да информације прибавимо из ,,прве руке”. Обилазимо риболовачке радње, разговорамо са многобројним риболовцима, а у мноштву помињаних имена, једно се издваја- Душан Најкић је један од најбољих краљевачких штуколоваца.
Разговор са Душаном нисмо случајно започели баш сада: јесен је најбољи период за риболов штуке, било да се то чини природним, било вештачким мамцима.
Од малена заражен овом динамичном спортском дисциплином, Душан Најкић је риболовачка знања и вештине усвајао од свог оца. Временом се посебно извештио у лову штуке и ову грабљивицу неуморно лови готово двадесет година.
– Специфичност штуке огледа се у томе што је њена снага заиста велика, тело јој је попут мишићне опруге, силовито удара на мамац, а енергичност и динамику задржава током целог поступка извлачења на обалу. Овде до изражаја долазе знање и искуство риболовца; није јој лако скренути пажњу баш на ваш мамац, потом је треба убедити да на њега крене, а када загризе – борба тек тад предстоји, поготову када су у питању нешто већи примерци – каже наш саговорник.
Према његовим речима, одабир адекватног терена основа је доброг улова:
– Штука је грабљивица која лови из заседе. Омиљени терени за лов су јој места заклоњена грањем, разним речним или барским растињем, водени тишаци препуни заклона и препрека. Уједно – то су места на којима је најтеже пласирати мамце и представљају прави изазов за риболовца. Нема никаквог смисла ловити је на брзим и отвореним речним токовима, штуку на таквим теренима није могуће пронаћи.
Душан нам потом појашњава шта код њега често пресуди у избору мамца:
– Ретко користим „варалице”, односно вештачке мамце. Премда је овај начин риболова јако динамичан и занимљив, избегавам га због честог губитка ,,варалица”. Потребно их је пласирати на врло неприступачна места услед чега често долази до њиховог губљења што уме да буде озбиљан финансијски издатак. Мој избор је риболов посредством такозване „балерине”. Користи се жив мамац, у риболовачком речнику знан и као „кедер”. То је најчешће примерак караша који се за удицу закачи испод леђног пераја и одабиром адекватног система пловка и олова пласира на жељену дубину. Остајући дуго витална, тако закачена риба, својим покретима иритира грабљивицу и ако је штука у близини неће одолети таквом залогају.
Душан каже да најчешће лови на обалама Мораве и да највише времена проведе на потезу од Сирче до Новог Села:
– То је терен на којем сам имао највише успеха и на којем сам дошао и до свог рекордног улова. Највећа штука била је дугачка 120 цм и тешка девет килограма. Иако је могуће прочитати да штука може тежити и читавих 30 кг, треба знати да су такви примерци јако ретки и ја, за готово две деценије активног лова ове грабљивице, нисам видео ништа слично.
Апетит штуке зависи од периода у години,али и од доба дана:
– Најбољи улови су у јесењем периоду. Доласком првих мразева повећава се могућност за улов капиталног примерка. Такође, и доба дана може утицати на улов. Штука је активнија ујутру и у предвечерје. Међутим, не треба се претерано држати држати ових правила; штуку је могуће уловити у било које доба дана и године, осим наравно, фебруара и марта када је на снази ловостај ове рибље врсте.
Када је у питању квалитет риболовачког прибора, Душан нам појашњава:
– Нема тог прибора који ће намамити штуку да приђе близу вашег мамца и да га примети. Овде су, превасходно, од утицаја знање и искуство риболовца. Међутим, када се риба закачи за мамац, поготову ако је већи примерак, од квалитета опреме умногоме зависи хоће ли бити извучена на обалу.
Не треба претеривати, поручује наш саговорник, уз оцену да би прибор, ипак, требало да буде нешто квалитетнији.
Александар Раковић
