Nepoznati vandali, očigledno više njih – urezivali su svoja imena na freske iz XIV veka, sasvim je moguće – čak i potpuno nesvesni o kakvom se kulturnom blagu radi, što ih nikako ne opravdava
Neka Anđa, Nemanja, Pop, Gogi, Tina, Milan Trkulja (jedino ova osoba potpisala se (možda lažnim) imenom i prezimenom), Mila, Mirko, Gaca, Guk, Keca, Zoran Sombor… – nemaju nimalno razloga da budu ponosni na sebe i svoju posetu manastiru Žiči, jer su je iskoristili na najgori mogući način.
Pogledajte VIDEO:
Они су, неки својим својим „потписима“, а други – чак и урезивањем имена или надимака – оскрнавили вековима старе фреске и оставили свој „траг“…
У питању су очуване фреске на зидовима пролаза испод улазног торња из XИВ века.
Министарство културе и информисања огласило се саопштењем у којем је осудило скрнављење фресака у манастиру Жичи који је врло важан историјски извор, а као споменик културе – од изузетног значаја за Републику Србију.
„Апелујемо и указујемо грађанима Републике Србије да је очување културног наслеђа од цивилизацијског значаја и да је скрнављење споменика чин вандализма и непоштовања сопствене културе и културе уопште. Вековима смо се суочавали са најтежим искушењима и упркос њима остали смо посвећени очувању својих културних корена, јер су они најснажнији чувар идентитета целокупног српског народа. Манастир Жича није једини пример оваквог вандализма. Нажалост, овакве сцене можемо видети и у другим манастирима и на споменицима у Србији. Морамо развити свест да уколико као појединци не бринемо о свом културном наслеђу, не постоји институција, држава или казна која то може надоместити“, наводи се у саопштењу министарства.
Свети владика Николај Велимировић говорио је да „стање Жиче симболизује стање народа“, али сигурна сам да сви који су свесни значаја и величине Жиче која је, кажу, одувек била српска прича, не желе да нас као народ познају по „радовима“ оних који су се дрзнули да на иконама оставе трагове свог нечовештва. Многе су храмове, чак и у ратном стању, и непријатељи поштовали. Зато, нека се бар постиде починиоци који ће, надамо се, можда бити и ухваћени и приведени правди.
Према нашим сазнањима, за скрнављење икона постоје казне,а овакво дело квалификује се као дело „уништење и оштећење туђе ствари“, а гоњење починиоца се одвија по службеној дужности.
М. М. Д.
