И пре почетка овогодишњег пописа становништва, подаци Републичког завода за статистику показују да је број основаца у нашој земљи за последњих девет година смањен – за више од 10 процената
Да ли вас плаши податак са овог сликовитог приказа Републичког завода за статистику (РЗС) о старости становништва Србије? Подаци са доњег графикона РЗС односе се, додуше, на Попис из 2011. године, а нови, од чијих резултата Србија страхује, очекује нас у октобру ове године.
Дакле, према Попису из 2011. године, ако би се становништво Србије свело на 100 људи и сместило у једну просторију, у њој би било:
– 69 особа које имају између 16 и 64 године (радно-активно способни)
– 17 оних који имају више од 64 године и
– само 14 деце млађе од 15 година.
У прошлој школској години (2021/22) у Србији је било 507.374 ђака што је за 10,23 одсто МАЊЕ него девет година пре тога (током школске 2012/13) године када је основаца у Србији било 565.199, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС).
Смањен је и број уписаних првака, и ђака који су завршили основну школу. Јер, пре девет година у Србији је у први разред школске 2012/13 кренуло 70.192 а прошле године 64.233. Број основаца 74.704 који су школу завршили у јуну 2012. године, такође је у паду, јер је ове године смањен на 64.253.
Смањен је и број основних школа у Србији; у школској 2012/13 години било их је 3.455, а девет година касније 3.219.
Кад су у питању средње школе: у школској 2012/13 години постојало је 458 државних (похађало их је 278.288 ђака) и 36 приватних школа (са 2.134 ученика). Девет година касније – у школској 2021/22 години – четири средње државне школе мање (454), али је зато, за девет година скоро дупло порастао број приватних средњих школа – са 36 на 64. Занимљиво је да је за девет година број ученика у државним школама смањен за скоро 41.000 (са 278.288 на 237.313), али је три пута порастао број ђака који похађају једну од приватних средњих школа (са 2.134 на 6.443).
СИТУАЦИЈА У КРАЉЕВУ
Што се Краљева тиче, између пописа из 2002. и, још увек последњег из 2011. године, број становника је повећан на 125.488, али – пре свега због промене метпдологије. Наиме, по методологији коришћеној 2011. године, у укупан број становника Краљева укључена су и лица избегла са са простора бивших република СФРЈ и интерно расељена лица са Косова и Метохије, што у методологији коришћеној у попису 2002. године – није био случај.
По том попису, градског становништва било је 54,8 процената (68.749), а сеоског 45,2 одсто (56.739). До повећања броја становника дошло је у само 14 од 92 насеља (Адрани, Врба, Грдица, Жича, Заклопача, Кованлук, Конарево, Краљево, Матаруге, Матарушка Бања, Метикоши, Поповићи, Ратина и Чибуковац). У осталих 78 насеља забележен је негде мањи, а негде – драстичан пад броја становника и њихова миграција ка градској средини.
Онда нам се догодила епидемија коронавируса, па је 2020. година била година у којој је у краљевачком породилишту било 1.278 порођаја. Рођене су 1.293 бебе (јер је било и близаначких трудноћа). То је 84 порођаја више него 2019. године, односно 58 порођаја више него 2018. године, подаци су са краја прве корона (2020. године) из Гинеколошко – акушерског одељења у Краљеву.
Како ће изгледати школска 2029/30 година, када би у први разред требало да крену сада најмлађи становници нашег града – велико је питање? Колико ће до тада бити затворено сеоских школа? Време је да се уместо подацима, статистичким и забрињавајућим, више бавимо узроцима и последицама.
М. М. Д.
