Ове светиње трагови су у времену које је највећи српски просветитељ, оснивач Хиландара, заједно са својим именом остављао са вером у људе које је повезивао и осветљавао им животне путеве
Свети Сава је био српски принц, монах, књижевник и први архиепископ независне Српске православне цркве. Његово завештање је и данас присутно у традицији православне цркве словенских народа. Највећи српски просветитељ значајан је и као писац првог српског Номоканона, Житија Светог Симеона, Студеничког и Хиландарског типика. О Светом Сави су написане многобројне песме и народне умотворине, а 27. јануар обележава се као празник свих школа и многих православних верника. Ово је прича о светињама краљевачког краја са његовим именом.
Горња испосница Светог Саве у Савову
Горња испосница св. Саве смештена је у пећини великог стеновитог масива крај реке Савошнице, око 15 километара северозападно од манастира Студенице. Њен ктитор Сава Немањић, окупивши монахе склоне контемплацији и аскетизму, крајем XII i XIII века, у непосредној близини очеве задужбине, ствара значајно духовно и културно средиште младе средњовековне српске државе. Симбиозом градитељских и духовних елемената настао је овај изузетно занимљив објекат. Пространа пећина затворена је високим, каменим зидом, а у унутрашњости издељена на спратове и просторије за живот испосника као и једнобродну цркву.
На зидовима цркве налазе се остаци фресака прве половине XVII века. Поред својих архитектонских, ликовних и амбијенталних вредности, овај споменик заслужује пажњу и као место за које је везана плодна делатност Саве Немањића на писању Житија св. Симеона, првог књижевног дела, Студеничког типика, као и постављању темеља старе српске писмености и књижевности.
Доња испосница Светог Саве у Савову
Доња испосница Св. Саве, посвећена Покрову Богородичином, налази се десетак километара северозападно од манастира Студенице. Настала је свакако у време значајне активности Саве Немањића у задужбини његовог оца. Објекат у свом архитектонском склопу укључује скромну цркву и конак. Приликом обнове, почетком XVII века цркву је живописао Георгије Митрофановић, познати зограф. Испосница је обнављана и 1815. године. Том приликом нови иконостас и рестаурацију фресака извео је Алексије Лазовић, зограф.
Манастир Жича
Манастир Жичу са главном црквом посвећеном Вазнесењу Христовом саградили су početkom XIII века краљ Стефан Првовенчани и његов брат Сава. У својој задужбини Стефан је крунисан, први међу српским владарима, а Сава добио седиште нове аутокефалне српске цркве као њен поглавар. Архитектонском концепцијом простора, типичан представник Рашке градитељске школе, жички храм има пространи брод са апсидом на истоку, нижим певничким просторима, припрату фланкирану капелама, као и велику спољашњу припрату са катихуменом на спрату и кулом-звоником над главним улазом. Спасова црква у Жичи сачувала је своју зидну декорацију, насталу у више временских фаза, тек делимично. Најстарије фреске из 1219. године видљиве су фрагментарно у певничким просторима и показују одлике почетног периода монументалног стила XIII века, тј. његове монашке варијанте, уздржане и строге у ликовном третману. Преостале фреске из капеле у кули архаичног су карактера. Страдао крајем XIII века жички храм је обновом с почетка XIV века добио нови слој фресака чија је монументалност традиционално обојена утицајем сликарства XIII века.
Источно од главне цркве, у манастирском комплексу, налази се једнобродни храм Светог Теодора чији је уништени живопис, ископан у фрагментима, свакако припадао времену XIV века.
Манастир Студеница
Манастир Студеницу са црквом посвећеном Богородици Евергетиди подигао је Стефан Немања између 1183. и 1196. године. Једнобродне основе са ниским, истуреним трансептима, троделним олтаром и романичким пластичним украсима припада најранијим грађевинама рашке стилске групе. Посебно се истиче лепотом мермерних рељефа који красе конзоле, прозоре и портале. Најстарије зидне слике у Богородичиној цркви потичу из 1208/9. године како сведочи натпис у куполи, а изведене су заслугом Немањиних синова, посебно монаха Саве. Сликарство изузетне лепоте опонашало је фреско-техником мозаичку декорацију богатих византијских, владарских задужбина. До наших дана сачувано је тек фрагментарно у олтарском простору и наосу. Остале фреске дело су мајстора XVI века. Немањин унук Радослав саградио је уз Богородичин храм 1203/4. године и украсио зидним сликама спољну припрату са две бочне капеле. У овом простору данас је изложена манастирска ризница.
Краљ Милутин је 1314. године подигао у Студеници цркву посвећену Јоакиму и Ани. Краљева црква, са основом сажетог, уписаног крста, једном апсидом и куполом украшена је фрескама стила ренесансе палеолога. У Студеници је очувана и Црква св. Николе (Никољача) са фрагментима живописа с краја XIII века, затим манастирска трпезарија из Немањиног времена, обимни зидови са кулом и темељи цркве св. Јована Претече из XVI-XVII века.
Црква Светог Саве у Грачацу
Црква у селу Грачацу посвећена је Светом Сави. Налази се у горњем делу села, десетак километара удаљена од пута Краљево-Крушевац. Подаци о њеном оснивачу и години подизања нису сачувани. По народном предању црква је подигнута у исто време када и манастир Жича, што је забележио Тихомир Ђорђевић, међутим, црква се не помиње у Жичкој повељи.
Данашња црква датира из 1812. године о чему пише митрополит Михаило, а саграђена је на старијим темељима. Године 1848. црква је препокривена ћерамидом, о чему говори натпис у ниши изнад западног портала „Иждивенијем Радована М. Шућуревића: жител(а) и парох(а) гра(чачког) 1848.” Вероватно је црква тада добила свој данашњи изглед, а 1900. године је покривена поцинкованим лимом. Спољашна припрата и звоник подигнути су после другог светског рата.
Црква Св. Саве је једнобродна грађевина, засведена полуобличастим сводом, са куполом и полукружном апсидом.
Унутрашњост је рашчлањена пиластрима и ојачавајућим луцима, које ови подухватају. Има четири неједнака травеја и олтарски простор. Западни травеј је највећи и свакако је користио као припрата. Травеј до апсиде је најмањи, а остала два су приближно исте величине. Апсида је споља полукружна, а засведена је полукалотом. Кубе је на ниском, једва приметном коцкастом постољу. Тамбур је споља осмостран, а изнутра кружан. На њему су четири узана, висока прозора. Тамбур је засведен калотом, преко које је осмострани кров прекривен лимом.
Црква има два једноствана портала. западни је већи, завршава се архитравном гредом изнад које је плитка ниша. Јужни портал се завршава лучно. Прозори се налазе на апсиди (један) и на бочним зидовима ( по два) и имају полукружни завршетак.
На јужном зиду, у западном травеју са унутрашње стране, данас постоји једна ниша величине прозора која је настала затварањем прозорског отвора.
Црква је зидана каменом, па грубо малтерисана. Основа цркве је карактеристична за рашку стилску групу, и то за тип мањих цркава које подижу сиромашнији ктитори, манастирска братства или свештена лица. Слично решење имају црква Св. Николе код Баљевца, Мажићи, Бела црква каранска… У време турског надирања, после обнове Пећке патријаршије, понавља се иста шема, а и касније у време устаничких војвода Карађорђа и кнеза Милоша.
Црква у Грачацу припада скупини скромних једнобродних куполних цркава са почетка 19. века карактеристичних за време устаничке Србије.
Црква спаљивања моштију Св. Саве у Краљеву седиште Епископа жичких
Храм Светог Саве је саборна црква Епархије жичке, посвећена празнику спаљивања моштију Светог Саве на Врачару. Црква је саграђена у Доситејевој улици. Градња је започета 1994. године. Још од тридесетих година XX века постојала је инцијатива да се у близини садашње crkkve у Доситејевој улици сагради Црква. Недовршена „Нова рејонска црква“, задужбина проте Миливоја М. Црвчанина, изасланика Светог Архијерејског синода при амбасади у Прагу, налазила се на месту данашњег рукометног клуба „Жељево“.Пројекат за ту цркву израдио је угледни архитекта Момир Коруновић. Изградњу ове првобитне цркве прекинуо је Други светски рат. Епископ жички Хризостом је по изградњи владичанског двора у оквиру данашње велелепне Цркве Светог Саве, преместио седиште жичких Епископа из манастира Жича у овај храм.
Савина вода – Драгосињци
Изнад села Драгосињци код Краљева има извор који се зове Савина вода, а који је према веровању народа – лековит. Према легенди Свети Сава је ту дошао да одмори и наредио води да извире. Ту се мештани окупљају на сабор у задушни петак пред Свету Тројицу.
Рибник Светог Саве
Уз реку Студеницу налази се долина која се зове Рибник Светог Саве. Ту је, према предању, Свети Сава ловио рибу.
Пећина Светог Саве
Налази се код Студенице. У њој се према народном веровању са северне стране налази постеља од камена, на којој је спавао Свети Сава и да су на том камену остала отиснута ребра светитеља.
Трипо Д. Спахић
