Облаци се спустили, киша пада, а планинарима у колони се намећу питања: како је било нашој војсци која је 1915. овуда газила, стрепећи од непријатељских метака, а био је новембар са кишом и снегом, да ли су имали хране?
Пре седам година, укључујући се у обележавање 100-годишњице од повлачења српске војске у Првом светском рату, Планинарско-спортско друштвоа Гвоздац је започело организовање планинарских акција под називом ПУТЕМ СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ, са циљем да отргне од заборава херојску борбу српских заштитиница на обалама реке Ибра у новембру 1915. године.
Због величине простора на коме су се тада одвијале борбе, одлучено је да се овом planninarskom акцијом осветле мање познати догађаји на подручју села Брезна и на Великој ливади између Равне и Студене планине.
Долином Ибра према Рашки и даље према Косову, повлачили су се Врховна команда, тадашња Влада, двор, краљ, парламент, све стране војне мисије – око 100 000 људи. Одступницу је са леве стране Ибра штитила Дунавска дивизија 2. позива (32- 38 година), а са десне стране Дринска дивизија. На местима где су вођене ове заштитничке борбе нема никаквог обележја, а ови догађаји никада раније нису поменути.
Путем којим се кретала српска војска од села Каменице, преко Белог камена на коме се још увек виде трагови ровова, јутрос је кренуло педесетак планинара из Крагујевца, Чачка и Краљева. Облаци се спустили, киша пада.
Колона се креће лагано уз разговор и неминовно се намећу питања: Како је било нашој војсци која је овуда газила, стрепећи од непријатљских метака, а био је новембар са кишом и снегом? Да ли су имали хране? Каква им је била обућа, одећа? Зато нико не поставља питање како ће по киши пешачити.
До кућа Понораца које су, нажалост, празне – стижемо после сат и по хода. Киша је стала, али је прилично хладно. Ту нас чека група која је дошла превозом и припремила „шумадијски чај“. Час историје почео је беседом Радослава Премовића, а наставио се песмама уз гусле у извођењу Милана Ћурчића и Радована Пековића.
Полазимо даље према врху Чукар (984 метра надморске висине), затим преко Равнина и Карауле ка Планинарском дому у Брезни.
У Брезни, после ручка, подељене су захвалнице планинарским клубовима, који су учествовали у реализацији ове акције.
Рада Вукосављевић
