„Променама у загревању јавних објеката до чистијег ваздуха у Краљеву“ (ВИДЕО)

Анализе квалитета ваздуха у Краљеву, јавних политика везаних за праћење његовог квалитета и Анализа утицаја индивидуалних котларница јавних објеката које користе фосилна горива“ требало би да буду коришћене као аргумент за промене у понашању одговорних у циљу унапређење квалитета ваздуха у Краљеву током грејне сезоне.

Једна од горућих тема данашњице – квалитет ваздуха, у жижу јавности, као по правулу, враћа се увек – на почетку грејне сезоне. Последњих дана ова тема посебно је била актуелнија него иначе због пожара на градској депонији. Квалитет ваздуха био је у центру пажње тзв. јавног слушања које је Удружење грађана Краљевачки развојни центар организовало као круну пројекта „Променама у загревању јавних објеката до чистијег ваздуха у Краљеву“. Град Краљево спада у један од загађенијих градова у Србији, а пролог викенда, и поред високог степена загађења због депоније која је горела,  грађани Краљева нису на време обавештени колико лош ваздух удишу и да би требало што мање времена да проводе на отвореном. Завод за јавно здравље у Краљеву мерења врши методом која не даје податке у реалном времену. Владимир Савић из Завода за јавно здравље каже да  они раде континуирани мониторинг, али да Завод за јавно здравље Краљево „није акредитована установа за реаговање у ванредним ситуацијама“:

– Нисмо ми били адреса за обавештавање грађана. Што се тиче континуираног мониторинга, ми смо вршили мерења која вршимо иначе, свакога дана. Вредности за суспендоване материјеПМ 10 и ПМ 2.5 биле су нешто више,  а да ли је било других материје и једињења у ваздуху, ми не можемо да тврдимо.

Погледајте ВИДЕО:

О квалитету ваздуха и мерама које би требало предузети ради поправљања његовог квалитета било је речи на последњој у низу трибина у оквиру пројекта „Променама у загревању јавних објеката до чистијег ваздуха у Краљеву“ у организацији Краљевачког развојног центра. Сва три пројекта који су реализовани у протекле три године тичу се квалитета ваздуха, а како кажу у овом удружењу, њихове идеје и предлози нису наишли на позитивне реакције надлежних органа и локалне самоуправе.

– Ту, пре свега, мислим на наш предлог да Краљево што пре треба да набави аутоматизовану мерну станицу која је у стању да у реалном времену саопштава rrezultate kvaliteta ваздуха када су у питању честице ПМ 2,5 и ПМ 10. У то нас је уверио, нажалост, и овај акцидент од пре неколико дана када је горела градска депонија, а ми смо се суочили са ситуацијом да нам надлежни орган са закашњењем од 48 сати саопштава какве мере као грађани треба да предузмемо да би смо сачували своје здравље у таквим ексцесним ситуацијама – каже Зоран Николић из Краљевачког развојног центра.

Јован Нешовић из Удружења грађана „Нови пут“ појашњава да се већ трећу годину кроз пројекте анализирају јавне политике града Краљева у овој области:

– Оне нису толико лоше, али се лоше примењују и то је велики проблем. У јавним политикама града Краљева имате добре мере које су дефинисане, али се не издвајају средства у локалном буџету и то је као да их нисте ни предложили Носиоци власти мораће да прочитају документа која су донели, да у њима провере све оно што је дефинисано за квалитет ваздуха и да једноставно у наредном периоду, ако хоћемо бољи квалитет ваздуха, морају да се одвоје већа средства, како у локалном, тако и у државном буџету – сматра Нешовић.

Видели смо, на основу до сада предузетог, да у не помажу парцијалне, ни краткорочне мере, већ да је потребан заједнички приступ у креирању сета мера на отклањању бројних узрочника загађења ваздуха, чуло се овом скупу.

Синхронизоване и интегрисане мере, поручено је, дале би много веће ефекте, него што дају сада, за једнака средства која тренутно трошимо за те намене.

   М. М. Д.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *