Велики војни сукоб почео је нападом Аустроугарске на Србију 1914. и трајао до 13. новембра 1918. и предаје Мађара војсци Прве српске армије, али – како су савезници два дана раније потписали примирје, процењено је да је боље да и Србија прихвати тај датум него да обележава празник два дана после свих осталих
Од пре 10 година 11. новембар се у Србији обележава као Дан примирја у знак сећања на дан када су 1918. Године, у железничком вагону у Компијењу, силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале, до тада највећи војни сукоб – Први светски рат.
После њега је исцртана нова геополитичка мапа Европе у којој више није било места за четири велика царства, а настао је читав низ нових држава, међу којима је била и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а три недеље касније – 1. децембра оформљена је и прва југословенска влада. Зато се на данашњи дан сећамо свих оних који су дали животе у том рату, несебично жртвујући себе за мир.
Велики рат, како су га звали, јер страшнију погибељ свет до тада није видео, био је катаклизма европских, а потом и светских размера.
Историја каже да су од свих народа који су били захваћени тим ратом Срби платили највећу цену, јер процентуално, у односу на број становника, највише жртава у том рату имала је Србија. Према накнадним проценама, сматра се да је у Србији тада погинуло и умрло више од 1.247.000 људи, али тим бројем нису обухваћени Срби који су тада живели ван матичне државе, а припадници српског народа страдали су и на територији Босне, Херцеговине, Црне Горе, Срема, Баната, Бачке, Славоније, Хрватске, Далмације.
Нема сумње, кажу историчари, иако је немачка офанзива у пролеће 1918. била заустављена, а контраофанзива савезничких снага тог лета на Западном фронту додатно онеспособила немачку војску, кључни догађај за окончање Великог рата био је пробој Солунског фронта, у којем је улога српске војске била изузетно значајна. Јер, када је српска војска уз помоћ француске војске пробила Солунски фронт, главнокомандујући немачке војске и војске централних сила, генерали Хинденбург и Лудендорф, затражили су потписивање примирја.
Срби су прво из Тројног савеза избацили Бугарску, а затим су директно угрозили Аустроугарску и то је био сигнал за Немачку да мора да потпише примирје. Она је 11. новембра пристала на прекид непријатељстава, размену заробљеника и повлачење са територије Француске.
Након примирја потписаног у вагону у Компијењу, на Версајској мировној конференцији у Паризу 1919. потписан је мир између зараћених страна. Занимљиво је да је врховни командант савезничких снага, француски маршал Фердинанд Фош, који се залагао за постављање тешких мировних услова Немачкој, незадовољан Версајским споразумом изјавио: „Ово није мир. Ово је примирје на двадесет година“. То се, нажалост, и обистинило, јер је Други светски рат почео 1939. године.
Интересантно да је Србија ратовала и након потписивања примирја на Западном фронту. Први светски рат званично јесте завршен 11. новембра 1918. потписивањем примирја у већ чувеном вагону крај Париза. Међутим, у том тренутку, ратовало се још негде – између Краљевине Србије и Мађарске која се отцепила од Аустрије.
Прва српска армија војводе Петра Бојовића, после ослобођења Ниша, Смедерева, Београда и Новог Сада, креће према Суботици и Сегедину.
Мађарска је после само два дана схватила да је немоћна пред српском војском, па је послала изасланике у Београд који су пред начелником Врховне команде, војводом Мишићем потписали капиталицију.
Први светски рат је тако трајао од напада Аустроугарске на Србију до тешког пораза црно-жуте империје – 13. новембра 1918. и предаје Мађара војсци Прве српске армије. Како су савезници два дана раније потписали примирје, процењено је да је боље да и Србија прихвати тај датум него да обележава празник два дана после свих осталих.
НАТАЛИЈИНА РАМОНДА
Главни мотив амблема Дана примирја је цвет Наталијина рамонда, угрожена врста у Србији. У ботаници је познат и као цвет феникс. Осим овог, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета. Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.
Беџ који се носи у седмици пре Дана примирја и на сам дан празника 11. новембра, комбинација је љубичастог цвета Наталијине рамонде и црно-зелене ленте, која асоцира на зелену траку са црним пругама уз коју је носена Медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније – Албанска споменица.
Род рамонда има три врсте, од чега две расту на Балкану, а једна на Пиринејском полуострву. Прва је откривена на Пиринејима 1831. године заслугом француског истраживача Рамонда, по коме је читав род и добио име. Другу врсту рамонде пронашао је Јосиф Панчић, 1874, прво на Ртњу, а онда и у Сићевачкој клисури и назвао је српска (сербица). Деценију касније, 1884, доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића, пронашао је у околини Ниша и трећу врсту, коју је, заједно са Панчићем, описао као нову врсту за науку под именом Рамонда nathaliae, у част српске краљице Наталије.
У свету постоји око 270.000 врста цветница, а свега њих тридесетак имају способност анабиозе, или привидног одсуства живота, што је стање у које улазе током суше, да би с кишом поново оживеле, због чега их називају васкрсавајуће биљке.
Балканске рамонде, познате и под називом феникс биљке или колачићи, како их због љупкости називају у народу, цветају од друге половине априла до прве половине маја. Када током суше уђу у стање мировања, повијају лишће у својеврсне гужве које су толико суве да се дробе под прстима. Ипак, пошто падне киша, већ након 12 часова враћају им се све физиолошке функције, а убрзо се потпуно отварају.
ДАН ПРИМИРЈА БИЋЕ ОБЕЛЕЖЕН И У КРАЉЕВУ
Ове године Дан примирја у Првом светском рату – у Краљеву ће други пут бити обележен полагањем венаца у 11.00 у парку код Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић жички“. Бројне делегације то ће учинити крај споменика крајпуташа посвећених младим људима из краљевачког краја који су током балканских и Првог светског рата дали своје животе за слободу отаџбине.
М. М. Д.
