У недељу, тачно у подне, у галерији Народног музеја у Краљеву одржан је концерт класичне музике. Дела Антона Аренског и Дмитрија Шостаковича изводио је београдски трио у саставу Катарина Хаџи-Антић Татић, клавир, Јелена Роквић, виолина и Наталија Типсаревић, виолончело. Чуо се музички прецизан звук, емотивно енергичан тон и вешто одабран музички програм. Публика није штедела дланове.
И, рекло би се да је у ових неколико редова све речено. Ипак. Недеља у подне, а сала препуна. Необичан термин, зар не? Међутим, пре би се рекло неуобичајен у данашњој журби. Али, обичаји се могу мењати, некад по жељи, некад по потреби. Овога пута неко је имао идеју да понуди нешто ново.
Матине, недељом у подне. И успело је. А зашто да не: дан за одмор, ручку још није време, у шетњи су и они што су синоћ касно заспали… То са аспекта конфора. А на другој страни, у овом граду има људи који Моцарта и Шостаковича воле више него Мају Беровић и Ацу Лукаса, на пример.
Овде живи добра музичка школа са успешним генерацијама и појединцима, а то значи да има ко да чује озбиљне звуке, или пак да их радо донесе, боље рећи, да их врати у свој завичај. Као, рецимо, што то чини овога пута наша суграђанка којој је ово већ четврти наступ у свом родном граду. И није једина.
Зашто недељни музички матине не би постао бар једномесечна пракса? Или макар о празнику. Питање је упућено организаторима (што и не мора увек да буде музеј), а не извођачима. А и град би имао добре разлоге да подржи такву праксу, зар не?
Радован Типсаревић
