Тог 22. октобра 1918. године, град је био опустошен, јер је највећи број становника због немаштине и глади напустио Краљево
Пре тачно 104 године, 22. октобра, за Краљевчане је завршен Први светски рат. У град је ушла српска војска, па је тај датум у историји остао забележен као Дан ослобођења Краљева у Великом рату. Пре неколико године локална самоуправа у граду на Ибру почела је да обележава тај дан у знак сећања на српске војнике, који су прошли све страхоте рата какав свет до тада још није видео и доживели да у Краљево уђу са српским барјаком. Краљево је један од ретких градова у Србији који се, чувајући ту успомену, поклања сенима мртвих предака.
„Од 6. новембра 1915. године (по новом календару), када је у Краљево ушла 85. бригада 43. дивизије XXИИ аустроугарског корпуса, за преостале становнике града је започео један од најтежих периода у историји града. Довољно је само навести да је Краљево, после Београда, Шапца и Смедерева, претрпело највећа разарања у Србији. Трогодишња аустријско-немачка окупација, прва у XX веку за град Краљево, обележена је планском германизацијом и систематским уништавањем културног, верског и националног идентитета српског народа. Према званичним подацима аустро-угарских окупационих власти, у Краљеву је 1916. године живело око 3.100 становника. Уочи Великог рата у Краљеву је живело око 4.000 људи, па се може закључити да је тај број 1918. године озбиљно умањен. До сада, ни у једном историографском раду није прецизно утврђен број погинулих житеља Краљева. По последњем предратном попису становништва, од 31. децембра 1910. године, Краљево је имало 835 домаћинстава и 3.647 житеља, док је једанаест година касније у њему живело 3.570 људи, односно 2,12% мање“, наводи у својој књизи „Краљево – град у Србији 1918 – 1941“ – историчар Владан Виријевић.
После пробоја Солунског фронта и капитулације Бугарске, српска војска је незадрживо напредовала према централној Србији. И Врховна команда немачке војске је озбиљно схватила овај напад српских армија, због чега је одлучила да доведе додатне снаге са Западног фронта у Србију. На терену је наређено да се два одсто мушког становништва држе као таоци, што би гарантовало да у њиховом крају неће бити подигнут устанак. У септембру 1918. године српска војска је са савезницима извршила једну од најуспешнијих операција у Првом светском рату. Пробој Солунског фронта и ослобођење Србије у периоду септембар/октобар 1918. године довели су и до брзог ослобођења Краљева. Након ослобођења Ниша, српска 1. армија је усмерила напад према Крушевцу, који је ослобођен у првој половини октобра. Већ 19. октобра коњичке патроле су биле у Врњачкој Бањи. У незадрживом налету српске војске, њена 2. армија је 21. октобра ослободила Косовску Митровицу, а 27. октобра, северно од Краљева, остварила контакт са левокрилним јединицама (коњицом) 1. армије. Друга армија је наставила напад према Чачку и ослободила га 28. октобра, а потом 1. новембра и Ужице. Истога дана војска 1. срп ске армије је ушла у Београд.
Вести су се брзо шириле, сазнајемо из књиге др Драгољува Даниловића и Марије Карапанџић под називом „Краљево у окупираној Србији 1915 – 1918)“. То се могло видети и по понашању аустроугарских окупатора:
„Ратна техника је товарена на вагоне теретних возова, а железнички мост на Ибру је онеспособљен. Прилази Краљеву су запречавани, а на Пљакином шанцу се по зиционирала аустроугарска артиљерија. Иако је непријатељ покушао да онемогући српску коњицу да заузме град, Краљево је фактички ослобођено без већих борби. То се догодило 22. октобра (по Грегоријанском календару) 1918. године. Тог 22. октобра прве јединице српске војске су ушле у град Краљево. Коњичка патрола капетана Богдана Јевтовића је имала ту част да прва уђе у Краљевски град, како би испитала терен. После непуне три године српска војска је вратила слободу напаћеном и пониженом народу. Аустро-немачке трупе су се повлачиле према Чачку и Крагујевцу, који ће такође ускоро бити слободни. Пре него што су се повукли из Краљева, окупаторски војници су потпуно уништили школски објекат, односно просторије и инвентар зграде краљевачке основне школе, разваљујући врата, прозоре, подове, дворишну зграду и књижни фонд, тако да је почетак наставе одложен за фебруар 1919. године.“
Град је био опустошен, јер је највећи број становника због немаштине и глади напустио Краљево.
Да би преживели тешке дане, отишли су у околна села, па у самом граду није било више од 2.500 становника .
Немци и Аустријанци су, када је постало јасно да губе рат, повлачећи се, правили непрегледне колоне од Крагујевца до Београда. Желели су непријатељски војници да се што пре пребаце преко Саве и Дунава, сматрајући да их српске трупе неће гонити на бившој територији Аустроугарске, али су се, како се испоставило, у тој процени – сасвим преварили. Све остало – данас је историја.
Дан ослобођења у Првом светском рату Краљево ће данас обележити у близини Манастира Жиче, код Жичког народног дома, где ће бити положени венци крај спомен-плоче подигнуте у славу погинулим ратницима у ратовима од 1912. до 1918. године, на којој је уклесано 145 имена наших славних предака из Крушевице, Готовца, Рибнице, Ковача, Матаруга, Мељанице, Брезне, Драгосињаца, Ратине, Каменице, Кованлука, Јагодине, Метикоша, Јарчујка, Чибуковца, Богутовца, Сирче, Врбе и Краљева.
Програмом обележавања предвиђено је обраћање градоначелника Краљева др Предрага Терзића и историчара, свештеници Епархије жичке ће служити помен, а пригодан програм су припремили ученици ОШ „Живан Маричић“ из Жиче.
