Могућности коришћења соларне енергије у привреди су велике, али су неопходне и субвенције (ВИДЕО)

У времену када је електрична енергија све скупља, привредници на подручју РПК Рашког и Моравичког округа свесни су уштеда које би могли да остваре окретањем ка соларној енергији, али за прикључење фотнапонских електрана Електропривреду виде као процедуралну кочницу и „уско грло“

Електрична енергија све је скупља, а бесплатну – обновљиву енергију сунца недовољно користимо, иако она доноси низ користи за планету, привреду и домаћинства: ублажава климатске промене, штеди новац и омогућава енергетску независност. Спроводећи пројекат „Зелена енергија у функцији унапређења развоја привредног сектора у Рашком и Моравичком округу“, тим пројекта Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа који са 36.000 евра финансира Европска унија у сарадњи са Владом Србије преко програма ЕУ ПРО ПЛУС, спровео је истраживање са основним питањем: како наћи начин да привредници који ће у наредном периоду имати увећање трошкова за електричну енергију дођу до алтернативних решења. Идеја је била открити како могу да користе локалне ресурсе да би у свом пословању добили јефтинију енергију:

– Занимало нас је како они виде могућности коришћења соларне енергије, јер сматрамо да ће соларна енергија као обновљива врста енергије у наредном периоду играти јако важну улогу, како у политикама државе, тако и у политикама локалних самоуправа – појашњава Јован Нешовић, координатор овог пројекта.

Истраживање је рађено од средине септембра до краја октобра. Анкету је попунио 81 привредник из свих локалних самоуправа са пордукја РПК Рашког и Моравичког округа (највише из Краљева, потом из Чачка и Новог Пазара).

Истраживање је обухватало одговоре из четири дела: у првом су били основни подаци о предузећу, друга област питања односила се на трошкове која предузећа сада имају за потрошњу електричне енергије и на то како привредници виде актуелну ценовну политику. Трећа група питања била је везана за могућности и планове самих привредника у области обновљивих извора енергије, првенствено у области соларне енергије, а четврта група била је везана за истраживање ставова привредника о томе да ли је потребно такав процес субвенционисати.

– Највећи број предузећа (више од 50) који су одговорили био је из прерађивачке индустрије, а следе предузећа из области услуга. Међу онима који су одговорили на упитнике најбројнија је група малих предузећа 50, на другом месту су микро предузећа, односно предузетници, а имали смо одговоре и од великих предузећа – каже Нешовић.

Највећи број привредника троши око 100 MWh (мегават часова) електричне енергије годишње. У питању су трошкови који на годишњем нивоу буду између милион и 10 милиона динара.

– Има и привредника који троше много више, али их је највећи број са потрошњом у поменутом распону. Међу њима је 59 одсто оних који су изјавили да су осетили значајно повећање цене електричне енергије у последњих годину годину и по дана. Шездесет одсто привредника одговорило је да сматра да ће у наредном периоду трошкови електричне енергије озбиљно оптеретити пословање њихових предузећа, због чега заиста морамо тражити начин да они, смањењем тих трошкове – подигну своју конкурентност. Три од четири анкетирана провредника одговорили су да су већ предузели неке кораке или да размишљају како у наредном периоду да нађу начин да производе електричну енергију за сопствене потребе – сазнајемо од координатора пројекта.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:

На питање да ли имају слободне кровове или неке друге површине које би се могле користити за постављање соларних панела, око половина привредника одговорила је да има кровова са површином до 500 квадрата:

– Има и оних који имају много веће површине, а када упоредите податак да је њихова потрошња око 100 MWh часова годишње, а површина крова до 500 метара квадратних, то је довољно за постављање фотонапонске електране до 100 kW, што у потпуности задовољава њихове потребе. Биће огроман ресурс да у наредном периоду пројектују соларне панеле тако да привредници са својих кровова производе електричну енергију за сопствене употребе и да кровови буду у функцији производње или прераде, зависно чиме се привредник бави – објашњава наш саговорник.

Привредници су у истраживању одговорили да нису задовољни процедуром која је дефинисана у области прикључења фотонапонских система на јавни електродистрибутивни систем:

– Ту има много проблема, а више од 80 одсто привредника оценило је да „Електродистрибуција“ представља „уско грло“ у прикључењу. Тај велики проблем у наредном периоду мора да се решава. Привредници очекују субвенције државе или неких других фондова, а њихова размишљања су да те субвенције буду између 30 и 40 одсто. Ваљало би урадити, можда, и неку допунску анализу, али оно што може да се извуче као закључак нашег истраживања је да су привредници заиста свесни колико трошкови електричне енергије отежавају њихово пословање. Ту је и неизвесност колика ће цена електричне енергије бити на тржишту у наредном периоду. Они су свесни да емисија гасова стаклене баште и климатске промене утичу, како на локални развој, тако и на њихово пословање и све више се подиже свест о томе да се добијање енергије у наредном периоду мора смањивати и да држава, али и они сами морају пратити те светске токове – оцењује Нешовић.

Према његовим речима, важно је да на нашем подручју има великих површине које се могу искористити за посао за постављање фотонапонских система:

– Ако знамо да је озрачење сунца сасвим солидно на нашем подручју, то значи и да је потенцијал за производњу електричне енергије на простору који покрива ова РПК заиста велики и то треба искористити у наредном периоду. Мора се разговарати са Електропривредом Србије око процедуре како би што већи број привредника у наредном периоду могао да инвестира у фотонапонске електране за сопствене потребе. Овде не говоримо тржишту продаје електричне енергије. Важно је да су привредници спремни да уложе сопствена средства, да се чак и кредитно задуже, али желе да добију и подстицаје, јер сматрају да се тиме штите ваздух и животна средина. Зато би држава требало и да поспеши производњу енергије из обновљивих извора енергије, а ту ће соларна енергија играти важну улогу.

Закључак пројектног тима је да у наредном периоду, ако се желе добри резултати у овој области,  држава, јавни, цивилни и реални сектор морају заједнички да траже најбоље одговоре на енергетску кризу и нова, већ најављена поскупљења електричне енергије.

          М. М. Д.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *