Бранислав Бинић Бине и више него заслужено је добитник Повеље за планинарско дело која ће му бити уручена у суботу у Београду
Бранислав Бинић Бине незванично је најстарији краљевачки планинар који поносно „гази“ своју осамдесет осму годину. Не зна се више колико је освојио европских, врхова Јужне Азије и Африке, али – Бине је још познатији по томе што је своје планинарске године обогатио визијом да на својим походима обележава и мапира планинарске стазе.
Погледајте један од ретких ВИДЕО (by Pirlo Veronese) записа о у којима Бине прича о свом планинарском искуству:
Светлана Крџић, краљевачка планинарка у свом тексту „Краљ планина“ о Бинету је записала:
„Планине око Краљева Бине познаје као свој џеп. На Столовима нема ниједне стазе или путељка којима овај неуморни човек није прошао. У свако годишње доба и без обзира на временске услове, Бине је у планини, истражујући или радећи на некој новој стази. Неретко, обилази старе стазе, освежава маркације, раскрчује нарасло жбуње.
У почетку је носио картицу са бојом и четку, касније је правио металне кружне ознаке. Прво је укопавао дрвене стубове, сада поставља металне. Стрелице и путокази су као на раскрсницама у граду, са све редом вожње аутобуских линија.
Бине је радио и на обележавању најзахтевније планинарске стазе на Столовима, Маглич – Клечак – Столови. Стаза почиње на 260 метара надморске висине, код тврђаве Маглич, а завршава на 1.375 метара високом врху Камариште на Столовима. Бине је увидео да би, ради лакшег преласка преко реке Маглашнице, било потребно направити један мост и направио га је, заједно са пријатељима. Премерили су, обрадили обале реке где ће укопати носеће греде, наручили резану грађу и склопили, на лицу места, своје ремек дело. Осим пријатеља, помагали су им и добровољци у превлачењу грађе преко реке, као и у самој изради моста, али све је морало да буде како Бине каже.
Најбоље од планинарских стаза у краљевачком крају направио је сам Бине. 400 километара обележених и мапираних траса по Чемерну, Радочелу, Столовима, Студеној, Гочу, Равој планини, оставио је овај скромни човек. Његов понос и животно дело су, осим Клечка, и две трансферзале: Жарачка и Голијска. И још много тога урађеног за добробит свих планинара, дело је Бинетових руку.
Никакву помоћ или надокнаду за свој труд не тражи. А и када је потражио, наишао је на зид неразумевања. Када није на планини, уређује „Путне водиче”, мале брошуре за планинаре
Бине је био дугодишњи члан ПСК Железничар а сада је члан Планинарско алпинистичког клуба Краљево, али припадност клубу њему никада није препрека да се бави својом најважнијом мисијом – обележавањем и мапирањем стаза“.
Сав труд и рад Бранислава Бинића Бинета препознала је Комисија за признања, награде и категоризацију Планинарског савеза Србије (ПСС) из којег је стигло обавештење да ће Бине, по одлуци Управног одбора ПСС, у суботу 11. марта на Скупштини ПСС, добити највише признање ПСС – Повељу за планинарско дело.
Редакција портала Круг, продружујући се жељама свих који Бинета и његов труд, рад и све најбоље особине једног планинара цене и воле – од срца честита овом краљу планина са жељом да га снага и памет служе још деценијама. Бинетови трагови које је на планинама остављао наџивеће и њега и многе после њега.
Библија каже да „сваки човек има своје посланство на овом свету“, а Бине је у пракси свима нама показао да емоције које као људи остављамо у другима, остају да трају наткриљујући прлазнот времена и носећи у себи енергију човека којем су припадале. Зато, још за живота, осим класичних награда – Бине заслужује да се по њему име понесе неки од, по оцени планинара, најлепших врхова у нашем крају и, обавезно – и неки ветар који ће, кад и нас данашњих више не буде, неким новим нараштајима планинара миловати главе и лице.
М. М. Д.