Неких старих заната више нема, јер је ново доба донело и нове занате, који и у ери модерних технологија имају место на тржишту, поручиле су данас краљевачке занатлије, славећи Света три јерарха
Свечаном литургијом и сечењем славског колача у Цркви свете Тројице у Краљеву, овдашње занатлије наставиле су традицију слављења еснафске славе, која је некада представљала вид борбе за социјалну правду
Међу окупљенима било је највише занатлија машинске и електроструке, али и пекара, млекара, посластичара, зидара, обућара, кројача. Сви они присуствовали су јутарњој литургији и сечењу славског колача.
Погледајте јутрошње кадрове из Цркве свете тројице у Краљеву:
Владан Јелић, председник Удружења занатлија Краљева, које је и даље неформалног карактера, каже да је њихова жеља да раде на повећању броја заната и занатлија у Краљеву:
– Имали смо паузу у обележавању занатске славе у претходне две године због короне. Вечерас имамо забаву у ресторану „Национал“, а сутра ујутру у 10 часова термин је резервисан за чувену занатску попару.

Интересовање младих за занате није на завидном нивоу, додаје он, појашњавајући да се старије занатлије труде да занат одрже и да у тај свет привуку и млађе. Прецизне евиденције колико је занатлија у Краљеву – нема, али чланова Удружења занатлија Краљева је око 500. На догађајима попут данашњег окупи се око 150 њих:
– Имамо информацију да се на још неколико места занатлије окупљају у краљевачким селима. Надамо се да ћемо бити јединствени и у будућности знато колико тачно има занатлија на територији Краљева – каже Јелић.

Мало је и заната, и занатлија у Краљеву, а и на све начине покушавамо то да променимо и да њихов број повећамо.Млади нису заинтересовани за занате, али ми мислимо да је занат златан. У Краљеву има највише занатлија машинске струке: лимара, механичара, ауто-лимара, парногрејача и водоинсталатера, а „изумрли“ су занати попут казанџијског, вуновлачарског за које више одавно нема интересовања – каже председник Удружења занатлија Краљева.

Др Милан Матијевић, хроничар Краљева, подсећа да је 1847. године књаз Александар Карађорђевић донео Уредба о еснафима. Тада су у Краљеву формирани еснафи и почело је слављење еснафских слава које су временом прерасле у занатске. Славља није било током окупација града, али су славе и тада обележаване у занатским радњама или у породицама виђенијих занатлија, а током два светска рата одржаване су литургије у црквама. У масовном стрељању октобра 1941. у Краљеву је страдао велики број занатлија.
– У континуитету, занатска слава у Крајеву обележава се од 1986. године. Иницијатива је кренула од Одбора за приватно занатство у Регионалној привредној комори, где сам радио. Успели смо да направимо и монографију „Традиција занатске славе у Краљеву“ – подсетио је Матијевић, истичући да су пре скоро једног века најбројнији били трговачки, поткивачки и абаџијски еснафи.

Некада су занатске славе слављене у кући домаћина у којој је приређиван занатски ручак, али је то дружење касније прерасло у занатске забаве које се сада приређују у ресторанима.
Улога домаћина славе прелазног је карактера и она представља велику част за изабране занатлије. Владимир Симовић, заједно са Марком Михајловићем, један од овогодишњих домаћина, задовољан је овогодишњим одзивом занатлија.
– Наравно, неких старих заната више нема, а нови су везани за напредак технологије и иновација.

Занатска слава, кажу, проповеда поштење у раду и подизање занатског подмлатка, али се не заборављају ни они којих више нема, па се у обреду који претходи сечењу славског колача помињу имена преминулих занатлија.
Један од домаћина занатске славе 2024. године биће Милош Славковић, власник ауто сервиса:
– Данас све прелази, сходно новим технологијама, на ИТ сектор, па је занатлије све теже наћи, а занатлијама опстати, али – ова лепа традиција треба да се настави, а никако да се прекида.

Обичаји и традиција били су саставни део живота и рада некадашњих еснафа и занатлија. Еснафи су неговали култ еснафске славе. Занатлије су настојале да поштено раде у занату, стога су се заклињали у еснафску славу пред иконом свеца заштитника еснафа.
У мешовитим еснафима где је било занатлија различитих заната, за еснафску славу слављен је светац заштитник оних занатлија који су били најбројнији у еснафу и чије је име еснаф носио.
Пекарски еснаф славио је Петровдан, 29. јуна по старом или 12. јула по новом календару. Традиција еснафске славе за поједине еснафе задржала се веома дуго. Услед насталих промена у начину занатског организовања и формирањем среских и окружних еснафа, еснафска слава за све занатлије и трговце славила се на дан Света три јерарха. Задржан је обичај сечења славског колача у цркви, након чега се приређује свечани ручак.
Еснафска слава се у Краљеву негује и данас, а Света три јерарха су занатска слава и краљевачких занатлија и трговаца¹.
М. М. Д.
¹Милан Матијевић, Краљевачки еснафи, Краљево, 1995, стр. 150.