У јануару прошле године, на два краљевачка градска гробља било је 99 сахрана, а током целе 2021. године 860, што је двоструко више него у истом периоду раније, када је годишње сахрањивано око 400 или, месечно, највише до 50 покојника. Због гужве, Радна јединица Управа гробља, која је део ЈКП „Чистоћа“ Краљево, била је принуђена да сахране одлаже, чак и за пет дана, па су породице преминулих чекале ред за обављање тог обреда.
Ова година нешто је, у погледу броја сахрана, „повољнија“ (ако то тако може да се каже) јер је број сахрана до сада мањи за око 200 у односу на прошлу годину. Ипак, породице преминулих у Краљеву и сада чекају, често и по пет дана, а ако се у чекање „уметне“ и недеља као дан када сахрана нема – чекање се отегне и на шест дана.
Зашто је то тако питали смо Николу Ђуришића, управника РЈ Градско гробље.
– Пред зиму се нормално дешава да број сахрана буде већи и тренутно је ситуација таква да су сахране заказане за пет дана унапред, али за то постоје – објективни разлози. Људство нам се осуло: двојица колега су се повредила, а у току је и коришћење годишњих одмора. Други „проблем“ тиче се Старог гробља, на којем су у току радови на стази који доста компликују редовне активности, али – чекали смо да то одрадимо већ четири-пет година – каже Ђуришић.
Ђуришић подсећа да извршилаца који су међу запосленима непосредно задужени за сахрањивање има шест:
– И они морају да користе годишњи одмор, па их најчешће, оперативних, имамо пет, а некада и мање, као што је сада случај. Последњих петнаестак дана просек сахрана је три до четири дневно. То је висок просек, јер – поређења ради, четири је био просек дневно у најјачем таласу епидемије коронавируса – напомиње Ђуришић.
Он подсећа да је пре 10 година било више од 20 извршилаца који су радили на сахрањивању и на одржавању гробља и у сезони грађевинске послове, а сада је таквих људи 12, а у међувремену Ново гробље проширило се – за четвртину.
На Старом гробљу, према речима управника Управе гробља, у току су радови за које је по пројекту урађеном још 2017. године, планирано близу седам милиона динара.
– У међувремену је грађевински материјал драстично поскупео, а седам милиона динара ће искоришћено стазе које су рађене бехатон плочама, али ће остати један крак од стотинак метара који ће бити завршен следеће године. она што је била двоје. Између асфалирања и бехатон плоћа одлучило смо се за бехатон са ивичњацима и са уређењем простора около, а одрађена су водоводна и канализациона мрежа у делу где није урађена откад гробље постоји, мислим на период откад се гробље плаћа, а то је од 1971. године. Не би требало ни да бринемо о неким евентуалним кваровима на тој мрежи.
Ново гробље је, појашњава Ђуровић, друго градилиште:
– Могао бих слободно да кажем да нам је то стално градилиште. Инсистирао сам и успели смо 2018. године, да се гробље „омеђи“ и упише како бисмо могли да видимо чиме располажемо. Тако смо дошли до хектар и по земље и део тог простора се тренутно експлоатише, а без њега би Краљево било у великом проблему, јер смо пре две године „измислили“ простор око далековода са две нове парцеле чиме смо „купили време“ које омогућава сахрањивање за још годину, годину и по дана.
Број гробних места на Старом и на Новом гробљу је између 24.000 и 25.000, а годишњи закуп кошта гробног места 752 динара. Чести су коментари на друштвеним мрежама да су гробље и гробна места – веома лоше одржавана, а Ђуришић каже:
– Сведоци сте да се Старо гробље „наслања“ на старо грдичко гробље још из 18. века. Оно се стихијски ширило. Постоји и појас који је настајао тамо где је могло трактором да се приђе и да се сређује, па је 90-их година коришћено за издавање. Сада смо дошли у ситуацију да се буквално проширило до кућа. ОБАВЕЗЕ СУ КОРИСНИКА ДА ОДРЖАВАЈУ ГРОБНА МЕСТА која плаћају онако како они то желе, а УРЕЂЕЊЕ ПРИСТУПА И ПРОСТОРА ОКО ГРОБНИХ МЕСТА – НАША СУ ОБАВЕЗА. Наравно да радници који раде не прескачу гробна места, посебно када је кошење у питању. Постоји и други вид проблема: некоме смета трава, некоме цвет, неко има плоче до гробног места које је зарасло, па га радници умажу тримером када косе траву. Велики проблем на Старом гробљу је што је, нећу претерати ако кажем – 20 одсто гробних места без наследника, или су они далеко одавде, или просто немају потребу да дођу на гробље. Таква гробна места праве велики проблем, али смо број недефинисани гробних места са неких 60 сада свели на 17 или 18. Сведоци сте да смо обележили и гроб Ђорђа Радића, научника и оснивача Пољопривредне школе у Краљеву. Нажалост, обележили смо простор до гроба, јер је Радићев прави гроб прекопан. Срамота је овог града да је дозвољено да се тај гроб прекопа, али ако је тако урађено са гробом једног великана, можете мислити какве су то ситуације биле раније.
Ђуришић подсећа да грађани добро знају да на гробља не би смели да уносе храну и додаје како би било занимљиво, снимити чишћење, посебно после Задушница, када радници, само са Старог гробља, одвезу пет тракторских приколица смећа. На новом гробљу ситуација је, процењује – дупло гора.
– Немам проблем да признам да су многе притужбе на наш рад основане. Нисам поносна на то како изгледају гробља. Мора да буде боље и сигурно може да буде боље, али чинимо све што је у моћи да организујемо да све буде боље. Имамо и екипу косача: три човека, од краја маја до 1. септембра непрестано косе и одговорно тврдим да гробља никада нису била боље покошена. Проблем су нам и мини депоније које људи у дану направе код Ложионице. Редовно их чистимо. Чак су неки давали идеју да се постави киштра, али могу на шта би то личило, па то, дакле, не долази у обзир – поручује Ђуришић.
Шеснаест канти за смеће од 120 литара било је постављено на Старом гробљу, али су три четвртине тих судова – украдене. Преостале су само четири, јер су крадљивци добро знали да су на месту које је покривено видео надзором.
М. М. Д.
