Овај пројекат није нов, јер је Електропривреда Србије која је сада расписала тендер за израду инвестиционо-техничке документације за градњу хидроелектрана, исто намеравала и пре скоро деценију и по

Електропривреда Србије (ЕПС) расписала је јуче тендер за израду инвестиционо-техничке документације за изградњу Ибарских хидроелектрана. Предмет техничке, планске и студијске документације је систем од 10 хидроелектрана на Ибру на деоници од 55 километара на делу тока између Рашке и Краљева. У плану је градња ХЕ Лакат, ХЕ Маглич, ХЕ Добре Стране, ХЕ Бела Глава, ХЕ Градина, ХЕ Церје, ХЕ Главица, ХЕ Ушће, ХЕ Гокчаница и ХЕ Бојанићи.

Да подсетимо, ЕПС и италијанска компанија Сећи енергија потписале су средином 2010. године уговор о оснивању заједничког предузећа Ибарске хидроелектране са седиштем у Краљеву, које је требало да гради хидроелектране на реци Ибар. Вредност ове инвестиције тада је процењена на око 285 милиона евра.

Пројектом је била изградња 10 хидроелектрана на Ибру укупне снаге 103 мегавата, које би годишње производиле око 420 милиона киловат сати.

Прочетак градње најављиван је за 2012. годину, али реализација пројекта никада није почела. Када је пројекат планиран – 2009. године, тадашња италијанска влада дозвољавала је да се подстицајна средства користе и за пројекте ван земље. Тада је било, према писању медија, замишљено да се река „кроти“ каскадно, са десет бетонских брана чија би се висина кретала од 12 до 15 метара.Када је Берлусконијева влада пала, нова власт је променила политику подстицаја. У међувремену је и у Србији дошло до промене власти, а онда је и међудржавни уговор, који је био ратификован у парламенту, истекао, а предузеће Ибарске хидроелектране званично је угашено пре нешто мање од годину дана.

По свему судећи, ЕПС и држава су сада одлучили да овај пројекат поново активирају.

У тендеру се наводи да је река Ибар, са површином слива од 8.000 квадратних километара и дужином тока од око 275 километара, један од најзначајнијих неискоришћених хидропотенцијала у Србији.

Тендер је отворен до 12, априла, детаљније  о ТЕНДЕРСКОЈ ДОКУМЕНТАЦИЈИ погледајте на овом ЛИНКУ

Како је наведено у техничкој спецификацији посла вредног 129,4 милиона динара, циљ је утврђивање просторне, еколошке, друштвене, финансијске, тржишне и економске оправданости изградње система ХЕ на Ибру, према концепцији и техничким решењима из Просторног плана подручја посебне намене (PPPPN)  из 2012. године.

У документацији се наводи и да је потребно „извршити актуелизацију и уподобљавање PPPPN, с обзиром да је у међувремену дошло до промена Закона о планирању и изградњи и пратећих прописа, али без измене графичкг дела плана“.

Како се наводи, израда ове документације ће бити технички основ за расписивање тендера за избор извођача, а уговор о изградњи би се односио на пројектовање и изградњу, а градња ће бити плаћена из кредита међународних финансијских институција.

Поред тога, радиће се измештање деоница државног пута ИБ реда број 22 код ХЕ Маглич, ХЕ Добре Стране, ХЕ Бела Глава и ХЕ Церје, као и подсистеми за прикључење на преносну мрежу и објекти противерозионе заштите Система ХЕ на Ибру.

Хидроелектране су планиране као прибранске, проточног режима рада, у телу бетонских гравитационих брана које формирају акумулацију.

ХЕ Лакат ће бити најнизводнија хидроелектрана, а изнад ње ће се узводно налазити, како се у документацији наводи, хидроелектране овим редом: ХЕ Маглич (испод утврђења Маглич), ХЕ Добре Стране (непосредно низводно од ушћа реке Дубочице у Ибар. Четврта ХЕ узводно била би ХЕ Бела Глава, на око 4,5 км узводно од ХЕ Добре Стране. Пета је ХЕ Градина, на око 2 кмилометзра низводно од железничке станице Полумир, а шеста – ХЕ Церје, око 2,5 километра узводно од железничке станице Полумир. Седма ХЕ узводно била би Главица са браном на око 3 километра низводно од варошице Ушће, а осма ХЕ Ушће са брано на око 2 километра узводно од места Ушће. Девета – ХЕ Гокчаница са браном налазила би се непосредно узводно од ушћа реке Гокчанице у Ибар, а десета ХЕ Бојанићи – у атару истоименог ушћанског села на око 700 метара узводно од железничког моста.Овај пројекат изазивао је велики отпор јавности и када је најављиван пре више од деценије, а у Ушћу су организоване и трибине и протести грађана.Пре око месец и по дана портал Круг објавио је текст еколошког активисте Небојше Кованџића у којем он скреће пажњу управо на ову тему.

„Ове хидроелектране градиле би се тако што се прегради Ибар и одмах у склопу бране је машинска зграда са турбином. Нема цевовода као код злогласних деривационих (од којих је, само у нашој општини настрадало десет притока Ибра), већ се вода одмах по изласку из постројења враћа у корито. Ово је главни разлог због којег нема ангажовања појединих НВО и стручних лица. А можда би их и било када би јавност била више заинтересована?“, опоменуо је Небојша, вероватно слутећи да би до оживљавања старог пројекта могло да дође.

Вашој пажњи препоручујемо и тај текст  Ибар – најтужнија српска река, а развој ситуације ћемо пратити и опширније се позабавити овом темом.      М. М. Д.