Дигиталне платформе омогућиле су да се, захваљујући алгоритму, све чешће нађете у окружењу истомишљеника, а сваки излазак из тих затворених група, доприноси да људи све теже комуницирају са онима који не мисле исто као они
Медијско окружење данас је постало превише комплексно за једног обичног медијског корисника. И не само комплексно – због огромног значаја који медији имају у данашњем свету, они су сада, можда, и главно средство за остваривање нечијег политичког и економског интереса.
Шта тај обични медијски корисник може да учини како би се у том новом свету боље снашао? Шта да уради да не буде изманипулисан? Последњих година, најгласнији одговор на та питања јесте – медијска и информациона писменост. Колико је важна?
Апсолутно је важна, каже др Јованка Матић са Института друштвених наука:
– Данашњи свет је свет медија, свет виртуелне реалности, свет екрана малих екрана који су постали саставни део наше одеће. Ми нигде више не идемо без телефона, он нам је у ташни или у џепу, он је нешто што нам је некада била марамица. Мислим да је јако важно умети снаћи се у том свету. Он је дошао нагло, нисмо на њега припремљени, не умемо да се сналазимо у том свету. Моја генерације, на пример, ако није за потребе посла морала да користи и мејл, никада није научила да га користи, јер им то није требало. А и мејл је био први прозор у свет, прва могућност да комуницира свако са сваким, било кад и било где, што је данас опште правило за све дигиталне технологије. Тако су наставили да живе, врло мало користећи могућности дигиталних технологија. Кажу: користим телефон да телефонирам, а остало ме не занима.
Млада генерација која је рођена у том свету посматра све на другачији начин и ми морамо прихватити да је то – њихов начин. Они се образују сами и то није увек добро. То може да донесе добре резултате и има неких показатеља да је наша омладина јако напредна. Сад, колико је то позитивно, не знам. Био је неки податак да је Србија у једном тренутку била рекордер по броју фејсбук налога по глави становника, али то се може објаснити на разне начине и не мора само по себи да буде јако позитивна ствар. Млади у тој области уче сами, али јако је важно да постоји неко критичко усмерење – каже др Јованка Матић.
Снежана Милошевић, генерална секретарка Удружења локалних медија Локал прес сматра да је дефинисати медијску писменост јако тешко и – широко:
– Сећам се када смо учили маркетинг, професор нам је рекао да постоји 11 дефиниција, а онда да је „маркетинг све то, а – и много више“. Тако је и са медијском писменошћу, она је све оно око нас, а пре свега – како мислити својом главом. За мене је медијска писменост бити довољно писмен да препознаш намере, знати алате и све вештине које одређени, како медији, тако и одређене групације у друштву и маркетингу посебно користе да би дошли до неких својих циљева.
Последњих пар година, са развојем технологије, развија се и дигитални маркетинг, толико брзо као и сама технологија, само што је нама технологија видљива, а све ове остале ствари које се дешавају – нису. Све то направило је такво окружење у којем имате масу информација у чију тачност нисте потпуно сигурни. Зато је, дакле, медијски писмен онај који ће проверити информације, који неће веровати априори у сваку информацији и који ће, кад прикупи довољно информација из више извора, на свој начин то обрадити и имати своје мишљење.
Марија Обреновић је уредница крагујевачког портала „Pressek“ и председница Управног одбора Локал преса. И за њу је, медијска писменост – способност, не само читања конзумирања, гледања и слушања медијских садржаја, него и њиховог разумевања на прави начин.
– То је знања о томе како се ти садржаји креирају, како различити медијски садржај утичу на наше одлуке и понашања, на наша осећања. Треба да знате механизме како се они производе, да знате неке основе медијске етике, односно шта је квалитетна новинарство, шта су заиста квалитетни медијски садржаји и информисање у интересу јавности у правом смислу.
За Анђелију Станимировић, уредницу омладинског портала Youth Vibes из Ниша, медијска писменост представља механизам без којег у 21. веку „не може нормално да се живи“:
– Живимо у доба информација, чак информација које не можемо ни да назовемо информацијама, јер би то значило да су све информације – информације, иако оне то нису ако нису исправне. То је оно што нама прави проблем и у мору тих информација ми морамо да имамо механизме којима ћемо да се одбранимо од лажних информација, тако да је медијска писменост за мене својеврстан правопис српског језика.
Да медијска писменост значи критичко резоновање у огромној маси информација које добијамо, сагласна је и др Јованка Матић
– Морате се снаћи у том лавиринту и неко вам мора обезбедити путоказе уз помоћ којих ћете успети да се снађете у том свету. Једно су лажне вести, то је феномен који сви разумеју и мислим да их препознају. Нови феномен данашњице, који није довољно познат, верујем чак ни у новинарском свету, је комодификација публике. Велике дигиталне платформе живе од тога што продају личне податке својих корисника. Они те податке скупљају, анализирају, групишу, с њима манипулишу, смештају их у одређене групе и онда их продају оглашивачима. Зато имате то персонализовано, таргетирано рекламирање. Ви данас на претраживачу укуцате „патике“ и после пет минута вам изађе реклама за патике. То значи да није то случајно, то је тај алгоритам који постоји у дигиталним платформама. Међутим, све друго што ви добијате, осим реклама, такође је подвргнуто том профитном циљу дигиталних платформи. То је мамац који ви загризете да би вас подстакао на интеракцију, да бисте ви онда још више исказивали своје преференције, ставове и мишљења. Све са циљем да претраживачи направе што потпунији дигитални профил ваше личности којем ће опет да пошаљу таргетирану рекламу. То има страховито негативне последице зато што се људи усмеравају на садржаје који су све више слични. Када једном покажете преференцију према једној теми, у следећих пет својих улазака на интернет добијаћете све више те теме, а друге ће бити занемарене. Када имате политичку преференцију или веровање у неку теорије завере (вакцина/невакцина, земља – равна плоча…) добијаћете све више таквих информација и одједном ћете се наћи у окружењу у којем ћете добијати само те информације. Чиниће вам се да сви људи верују у то у што ви верујете и тако се стварају те затворене групе истомисљеника које више нису у стању да комуницирају са другима. То је јако опасно зато што доводи до велике поларизације друштва и до радикализације политичких ставова и до сукоба који се онда „изливају“ у офлајн свет. Сада постоји читава серија студија које се зову „студије платформи“ које откривају шта се догађа иза тог дигиталног света који се вама чини дивним: ево, све добијам бесплатно, велика разноврсност, могу да бирам, а заправо је неко то изабрао уместо вас. То је нешто што мора да буде нови предмет у медијској писмености, да људи схвате како могу да се одупру томе да не постану објекат комодификације и да живе свој живот на другачији начин, правећи слободне изборе, јер че у противном имати утисак да је њихов избор слободан, а он уствари то није.
Снежана Милошевић сматра да и старији, и млади мешају медијску и дигиталну писменост:
– За њих је то једно, само је старијим особама дигитална писменост нешто што ће теже савладати. Размишљају, имали су више искустава и спремнији су, додуше не сви, да донесу неке одлуке, док је за младе дигитална писменост потпуно природна и стечена врло рано и брзо да често сматрају како о њој не треба ни разговарати, али медијска писменост је нешто сасвим друго. Из нашег искуства стеченог током наших активности, видели смо да уколико радите са младим људима, уколико им указујете на праве, професионалне норме, заправо можете код њих иницирати праве вредности. Сматрам да би као друштво морали више да се оријентишемо на младе људе, можда и кроз неформално образовање, јер сам јако скептична по питању савладавања вештина медијске писмености кроз формално образовање, да младе кроз што више активности укључимо у занимљиве, а не у радионице на којима ће се они досађивати и неће имати прилике да извежбају и да провере све оно што им говоримо. Морамо бити јако занимљиви и њима прихватљиви, говорити њиховим језиком и мислим да ће успех бити једино на тај начин могућ.
Постоји ли начин да савремени човек живи без информација и да ли су они који немају налоге на друштвеним мрежама и тврде да их не занимају – нечега поштеђени, питање је за Марију Обреновић:
– Апсолутно нису поштеђени од информација, јер чак и када не желе да читају новине, да гледају ТВ, или да слушају радио, не могу бити поштеђени. Могли би да буду поштеђени једино у случају да заиста апсолутно немају никакав контакт са медијима и ако медији не постоје у њиховом окружењу. Ми често нисмо ни свесни колико смо окружени медијима. Ако се возите градским превозом – чућете неку радио станицу, ако станете на трафици да купите папирне марамице – на вас ће „вриштати“ наслови и фотографије дневних и недељних новина. Често нам је телевизор укључен и када га не гледамо. Често чујемо да су чак и деца у најнижем узрасту изложена свим тим информацијама, колико год ми можда желели да их склонимо. Данас када, практично, добар део медијског садржаја носимо у свом џепу, односно у свом мобилном телефону, ако сте корисник било које друштвене мреже, скролујући немамо шансе да не налетимо на неки медијски садржај. Можда само на неком пустом острву где нема струје човек може да будете изолован потпуно од информација. На крају, ако сте окружени људима који свакако коментаришу шта су видели на телевизији или прочитали у новинама, не можете да кажете да вас информације не дотичу.
Дигитална сфера донела је много користи, вештачка интелигенција произвела је многе предности, али је донела и многе нове опасности за нашу цивилизацију и врло је тешко проценити у ком смеру она сада иде.
– Мислим да је неограничено „изливање“ мржње које је омогућила дигитална комуникација – феномен без преседана у људској историји. Још увек није пронађен начин да се то спречи. Сада постоје напори европске заједнице да се то неким новим законима ограничи и спречи, али је то још увек јако пажљиво, „пипаво“ да се не би угрозили велики интереси компанија које су најмоћније у историји света и које зарађују милијарде. Свака генерација има своје изазове, а за нашу цивилизацију велики изазов су вештачка интелигенција, дигиталне платформе и медијска писменост као један начин да се ту пронађе начин живота који неће угрозити цивилизацију и неће у угрозити слободан развод људске личности – опомиње др Јованка Матић.
М. М. Дабић
