Чајанке су некада биле значајне за друштвени живот, али су након Другог светског рата потпуно нестале са друштвене сцене у Србији као вид окупљања, а ова изложба прича о чају лепе и неке заборављене приче
Изложба аутора др Десе Ђорђевић Милутиновић, музејског саветника Природњачког музеја у Београду, кроз експонате, фотографије и текстове приказује пут од листића убраних са биљке чај до шољице пријатног и лековитог напитка, као и пут чаја из постојбине Кине у све делове света. Представљена су четири основна типа чаја: бели, зелени, црни и улонг, а посетиоци ће имати прилику да сами уоче основне разлике између црних и зелених чајева, као и да се информишу о правилима припреме одређених чајева. Поред чајних листића, на изложби ће бити приказани и други облици чајева као што су церемонијални јапански чај мача (у праху) или чај у облику колача (најстарији тип коришћења чајних листића).
Поред, нама добро познатих чајева од лековитих биљака као што су нана, камилица, липа, жалфија, постоји и велики број „правих“ чајева који се праве само од једне једине, релативно омање планинске биљке ЧАЈ (Camellia sinensis), чије је природно станиште у Азији. За производњу чајева од биљке ЧАЈ користе се само листови, и то углавном само они на врху (најмлађи). Брање се врши ручно а биљке морају бити старе бар три године.
Данас постоји око 1.500 различитих чајева добијених од биљке чај (Camellia sinensis). Неки од најпознатијих зелених чајева су јапанска мача (matcha), kineski ганпаудер (gunpowder), јапанска сенча (sencha) као и кинески зелени чај са јасмином. Од црних чајева најпознатији су инглиш брекфаст (English breakfast), ерл греј (Еarl Gray), асам (Assam) и дарџилинг (Darjeeling).
У Београду чајанке су биле значајне за друштвени живот између два рата и на њима се обично служио руски црни чај у порцеланским сервисима са сребрним прибором, а водило се рачуна и о одговарајућој одећи, лепим манирима и пригодним темама за разговор. Након Другог светског рата чајанке су као вид окупљања потпуно нестале са друштвене сцене у Србији, а поновни долазак чаја у Србију скоро да се поклапа са почетком новог миленијума.
Један део изложбе посвећен је порцелану и порцеланском прибору за чај (чајници, шољице, порцелански сталак за мутилицу), а посетиоци ће имати прилику да виде и уникатне металне кутије за чајеве, прибор за припрему церемонијалног мача чаја, руске самоваре, марокански и турски прибор за чај и сл. На изложби ће, такође, бити представљени и предмети од порцелана из Етнолошке збирке покућства Народног музеја Краљево.
На отварању изложбе публици ће се обратити Славко Спасић, директор Природњачког музеја у Београду, др Деса Ђорђевић Милутиновић, музејски саветник Природњачког музеја у Београду и аутор изложбе, Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево и Виолета Цветаноска, виши кустос Народног музеја Краљево.
Четвртак, 23. фебруар, Галерија Народног музеја Краљево, 19 часова
