Чланови Уније синдиката просветних радника Србије, данас су у школама у којима имају чланство, спроводили потпуно обуставу рада, а на Тргу Светог Саве у Краљеву организован је протест због – пораста насиља над наставницима у школама
Одзив је данас, и на штрајк, и на протест – био већи него последњих неколико година.
– Сви просветни радници сматрају да насиљу треба стати на пут – рекао је Гордан Марковић, председник Синдиката образовања Краљево, изражавајући захвалност, у име свих колега, јавности која је реаговала на најновије насиље над професорком у Трстенику, које је забележено мобилним телефоном, а онда постало и вирално..
– Желимо да пошаљемо поруку, да заиста више нема смисла да се преко насиља олако прелази. Захваљујући огромној подршци јавности, министар просвете променио је изјаву дату одмах после инцидента у Трстенику да је све уређено у просветном систему Србије до тога да ће бити искључени ученици из школе у Трстенику, што се и десило – рекао је Гордан Марковић, председник Синдиката образовања Краљево.
Захтев просветних радника је да добију статус службеног лица. Пре свега са циљем да се насиље, било оно вербално или физичко, не карактерише као насиље на улици или на неком другом месту, већ као насиље над лицима које обављају свој посао.
У Краљеву данас штрајкују ћланови Уније синдиката просветних радника Србије у 31 школи.
– У 20 школа настава је потпуно обстављена, док у преосталих 11 има колега који раде, али који не припадају нашем синдикату – појаснио је Марковић.
Марија Стошић, портпаролка Уније просветних радника Србије прочитала је на скупу говор у којем је подсетила присутне да су се окупили како би јавности пренели јасну поруку – СТОП НАСИЉУ У ШКОЛАМА!
– Од министра просвете тражимо пуну и апсолутну правну заштиту од злостављања на нашем радном месту. Радна група за превенцију и сузбијање насиља у школама при Влади Србије, постоји већ годинама, али је за три године Радна група заказана – два пута. Број састанака није важан, важан је учинак, а о томе какав је сведоче даљи ноивинску натписи о насиљу над запосленима у образовно васпитним установама. Очито је да тај проблем насиља у школама не може бити решен кроз рад Радних група. Ми прихватамо предлог министра за рад и постојање такве радне групе, али сада од њега очекујемо и конкретна и хитна решења у погледу заштите на раду запослених у образовању. Да ли у другим професијама, запослени трпе насиље на свом радном месту? – питала је Стошић.
Она је подсетила да, према истраживањима с краја XX века, професија наставника представља једно од три најстреснија занимања.
– Након пораста насиља над наставницима у школама, на њиховом радном месту, верујемо да смо до сада дошли на прву позицију. А онда се после поставља питање: зашто је опало интересовање код младих да се баве професијом наставника? Ми већ сада имамо у систему нестручан кадар, јер стручног кадра нема. На факултете за образовање наставника уписује се све мање младих. На многим факултетима реч је о једноцифреном броју. Чак и постојећи кадар тежи да побегне из система образовања. Хоћемо ли још мало статистике? Истраживање из 2008. казује да би 36% наставника одмах, без размишљања прихватило други ненаставнички посао. Данас се такво питање не сме поставити наставницима, јер би извештај био поражавајући. Ниска примања, преобиман посао, превисока одговорност и још трпимо насиље на радном месту. Да се министар просвете позабавио истраживањем, схватио би да насиље над наставницима није од данас, нити је од јуче. Наставници насиље трпе годинама уназад, а од надлежних, на сваку нашу реакцију против насиља добијали смо свакакве одговоре, само не и помоћ и заштиту на раду – опоменула је Стошић.
Можда су они заборавили, додала је, али ми нисмо:
– Нисмо заборавили колегиницу из Владичиног Хана којој је ученик поломио кук због јединице из математике, ни колегу из Врњачке Бање, ни колегу из Ниша које су ученици тукли на часу бејзбол палицом, ни колегиницу из Београда којој су пробушили гуме на ауту на паркингу школе како би је намамили и нанели тешке телесне повреде, ни колегу из Сомбора на кога су родитељи ученика физички насрнули на сред држања завршног испита из хемије… Списак је веома, веома, веома дугачак. Поменути списак није на понос никоме, ни овој држави, ни овом народу, а нарочито не нама просветним радницима. Поменути списак би био само позив на даље насипништво и злостављање над просветним радницима. Али, о поменутом списку сведоче ученици, којима су надлежни дали превелика права детету, које не зна са њима да се носи, те их користи да врши насиље над професорима и старијима, да их снима телефоном и да те снимке дели путем друштвених мрежа. Путем друштвених мрежа редовно пратимо видео записе и фотографије професора „ухваћених” у најразличитијим животним или пословним ситуацијама камерама њихових ученика, али и објаве са позивом на „хејтовање” читаве популације просветних радника. А зашто просветни радници ћуте? Па, зарад „добробити” детета. То је актуелни министар просвете, већ неколико пута објашњавао кроз своја саопштења за медије. Зарад добробити сваког детета, али не и оне деце која су принуђена да одрастају у условима у којима је насиље постало део њихове свакодневнице. Ако је тачна тврдња да насиље позива на насиље, а да су наши ученици свакодневно изложени неком виду насиља у школама, зашто је онда чудно што не можемо да станемо на пут вршњачком насиљу.
Ако ученици врше насиље над наставницима, зашто би се онда устручавали од насиља над својим вршњацима, питала је Стошић у име својих колега. Насиље над запосленима у образовном сектору, према њеним речима – не може се посматрати изоловано, јер отвара врата свим другим облицима насилништва које се учи једнако као и све друго од најмлађег узраста.
– Насилништво над наставницима је последња граница иза које надлежни морају подвући црту, ако мисле на будућност ове земље и овог народа – поручила је Марија Стошић.
На скупу се окупљеним обратио и Владан Маринковић, професор у краљхевачкој Шумарској школи, који је апеловао на потребу за бројношћу и на потребу за заједништвом у протестима не само због насиља у школама, већ и онима који су окренути према борби за здравији ваздух, за заштиту река и против истражних ископавања која, обавијена велом тајне, и у нашем крају раде неке фирме.
М. М. Д.
