Еверестинг изазов је попети, у понављањима, у једној целовитој активности, 8.848 метара висинске разлике једнаких Монт Евересту, највишем врху на свету, а цео изазов је, у овом случају, од Каменице до врха Столова попети се и спустити се – 9 пута!
Кажу да начин на који се суочава са изазовом, много говори о човеку. А од актера ове приче – Александра Ђуровића и Слободана Здравковића који ће, у викенду пред нама, покушати да изведу „Еверестинг изазов“ – један од најтежих изазова пењања на свету сви можемо да учимо како „само они који се усуде – могу да постигну нешто велико“.
Александар који ће покушати да изведе цео изазов (а то подразумева да за, како он процењује – 27 до 30 сати истрчи више од 180 километара!) из села Отроци је, а живи на релацији Краљево – Врњачка Бања и једва чека – поноћ између петка и суботе!
За портал Круг Александар појашњава да временских ограничења за извођење овог подухвата нема: потребно је „у једном трчању“ скупити 8.848 метара надморске висине, односно – да исту стазу попнете до врха и назад док се у збиру висинских разлика не достигне висина највишег врха на свету. И најважније – нема спавања!
– Рута ће бити из Каменице, путем којим се иде „Нарцису у походе“ до Крста на врху Столова. У једном, да кажем кругу, иако није круг, стаза горе и доле дуга је 21 км, а висинска разлика је мало више од 1.000 метара, тако да ће бити потребно девет пута да се попнем и да се спустимо да бих испунио изазов. Ако ме не издају ноге! – смеје се Александар и додаје да ће криза сигурно бити, али да изазов и јесте у томе да пробају да измере своје границе.
Погледајте ВИДЕО репортажу:
Слободан Здравковић је из Краљева, бави се планинским трчањем, учествује на планинским тркама у Србији и региону… Углавном трчи Skyrunning лигу Србије и трке које организује Планинарски савез Србије. У ултратрчању је, каже, релативно нов, последњих пар година:
– У суштини, овај изазов за мене ће бити до сада највећи, јер је и највећа дужина коју ћу да трчим. Мој изазов је BaseCamp изазов – пола Еверестинга. Дакле, ја треба да скупим 4.424 метра успона, односно да се попнем и спустим пет пута, тако да ћу се ја укључити на Александровом петом кругу како бисмо да другу половину могли да пењемо заједно – појашњава Слободан.
Обојица саговорника у спорту су већ дуго. Александар се бициклизмом бави дуже од 20 година, иза себе има бројне трке, а последњих десетак година његов избор био је ултрабициклизам:
– Волим да кажем да сам обрнуо игрицу, немам више шта да радим, па сам прешао на ултратрчање. За годину дана сам истрчао Фрушкогорски маратон Ultra Extreme од 135 км за неких 25 сати, завршио сам и Ултра Траил Стара планина од 100 км за 15-ак сати. На Старој планини су стварно били ненормални услови: од 15 сати трчања, 14 сати је падала киша непрекидно, тако да је то био један екстремни изазов!
И Александар и Слободан позивају све љубитеље природе из Краљева и околине да их подрже тако што ће доћи да „пењу“ бар један круг са њима на Столовима:
– Било да сте пешаци, било да трчите, возите моунтаин бике, дођите на Столове, не само због нас! Нама значи та подршка, али дођите због вас да се дружимо у природи.
Александар стартује сутра увече у поноћ (петак на суботу), из Каменице, сам. На питање има ли страха каже:
– Највећа звер тамо која буде смо ми! Има дивљих животиња, не могу да кажем да нема неког страха, али није то ништа посебно: кад сте само природа и ви, онда се то превазиђе некако.
И Слободан је сагласан да је „све у глави“.
– Има криза која се превазилазе, има успона и падова, константно. Ми се за овај изазов нисмо посебно спремали. Он је више настао у недостатку неких великих трка у Србији у овом делу године. Најбитније је да се време проводи доста у планиниа, а ми имамо и посебне тренинге које радимо током целе године. Не баш сваког дана, али ја недељно три-четири пута идем на Столове. Ово је наша планина, знамо баш добро сваку стазу.
Камп ће бити у Каменици, али ако желите Александру и Слободану можете да се придружите и долазећи из Брезне. Александар каже да ће делове свог похода делити са пратиоцима на свом Инстаграм профилу, јер друштвене мреже понекад као у овом случају омогућавају растерећење кад напон можете да поделите са људима који вас прате.
– Биће сигурно неких снимака, уживо укључења и фотографија! – најављује.
Инстаграм профили су:
Алексадров – https://www.instagram.com/alekscyclingontherun24h/
Слободанов – https://www.instagram.com/slobodan_zdr/
Наши саговорници, без жеље да икога критикују, кажу да им је жао што је мало оних који користе близину и благодети Столова и Гоча, што највећи број оних који живе у Краљеву никада није отишао ни до Ћаве до које могу да оду и аутомобилом и кратким пешачењем.
– Тек у планини, када мало останете сами са природом, можете да доживите ментални ресет. Столови су баш благо за тренирање Скy руннинг дисциплине, пошто су гребени са свих страна. Важно је да они који кречу на Столове знају да су планина без извора и да је неопходно да понесу неку већу флашу воде. Без хране ће се некако и снаћи – са осмехом поручују моји саговорници.
На молбу да обећају да ћемо се видети после Еверестинг изазова, кажу:
– Радо, само ако будемо могли да стојимо! Ако будемо могли да стојимо на ногама, видимо се сигурно да причамо како је било – уз громки смех завршавамо ову најаву Александровог и Слободановог похода.
Обојици смо на растанку пожелели пуно среће. Време ће им, каже прогноза, бити наклоњено. Верујемо да ће их и планина наградити за храброст и да ће их здравље послужити. Све остало они знају боље од нас – да када нам живот поставља изазов за тестирање храбрости и спремности на промене, нема смисла претварати се да се ништа није догодило или рећи да још нисмо спремни.
Срећно Александре и Слободане!
М. М. Дабић
