У Краљевини Србији, полазак регурта из породичног дома са војничким кофером увек је био емотиван: он би до касарне понео основне потрепштине које су паковале углавном мајка или супруга, али би у касарни добијао сасвим друге ствари
„Тамо далеко где цвета бели крин, тамо су животе дали заједно отац и син, Тамо где тиха путује Морава, тамо ми икона оста, и моја крсна слава“
Миодраг Мико Катић, је учесник Балканских ратова 1912 – 1913. године. Био је учесник Великог рата као каплар Коњичке брдске батерије, број поште 504. На насловној фотографији овог текста налази се Миодраг Катић са француским војником у Солуну 1917. године. Војник је био припадник војне јединице која је мобиласана из неке од француских колонија.
Ова фотографија је неми сведок части, морала и карактера српског војника тога времена стасалог на обронцима гочких планина и моравске долине. Типчан пример српског сељака – горштака који је увек гледао да заштити нејач.
То се најбоље огледа на примеру српског војника који није имао предрасуда, које су итекако биле исказане код војника великих колонијалних сила Француске и Енглеске. Српски војник је ретко кад у то време могао своје верске породичне празнике да прослави са својим укућанима, али их је ипак прослављао на фронту. Тако се дешавало да су врло радо своје празнике као што су крсна слава, Божић и Васкрс, најважнији празници нашег народа, прослављани са саборцима других вера и националности. На фронту се дешавало и то да британски и француски војници нису хтели да једу из истог војничког казана са војском из својих колонија, док су то српски војници радо чинили, чак склапајући велика пријатељства.
Садржај војничког кофера
У Краљевини Србији регурти су у војску одлазили са војничким дрвеним сандуцима, прописаних димензија. Регурти су морали да га купе или ако су вешти сами израде, као и да се са њим јаве на служење војног рока и приликом одласка у рат. Током служења војног рока у њему се држала војна опрема и личне ствари. Прописане мере сандука су биле:
– спољне мере: дужина 60 цм, ширина 32 цм, висина 30 цм
– унутрашње мере: дубина без поклопца 23 цм, дубина поклопца 3,5цм, ширина преграде 7,5 цм, дубина преграде 7 цм, спољна даска дебљина 1,5 цм. Могло се бирати једино да ли ћеш раван поклопац или благо закривљен.
Према подсетнику “за резервне пешадиске официре” из 1938, уредба о ратној спреми резервних официра коју набављају о свом трошку:
Сандук од чамовог дрвета са бравом, ивице оковане блехом,са двема ручицама за ношење, обојен сивомаслинастом и масном бојом. Димензије сандука су: дужина 80 сантиметара (см), ширина 45 см, а висина 50 см. Тежина са стварима око 20 килограма. Носи се у комори за пртљаг.
Војнички кофер Миодрага Мике Катића
Војнички кофер Миодрага Катића из Ратине свом власнику је служио и у Балканским ратовима, као и у Великом рату. Овај кофер је сада чувар драгоцених породичних успомена фамилије Катић и Црнчанин на свог заједничког претка.
Полазак регурта из свог породичног дома са овим кофером увек је био емотиван. Војник би у свом коферу до касарне скоро увек носио основне потрепштине које му је спаковала углавном мајка или супруга. Ту су спадале плетене чарапе, нешто од обуће, пешкир, основно одело, нешто од хране и наравно ракија. Све то војник донео у касарну, али би тамо регурт добијао сасвим друге ствари које би паковао у свој војнички кофер, што је била и намена тога кофера.
При поласку на фронт српски војник би добијао војничко следовање тзв. војничког хлеба. Овај хлеб је прављен од мешавине раженог и белог брашна, која је могла да траје дуго. Ова специфична мешавина брашна давала је снагу и издржљивост српским војницима у борбама, прављена је са квасним тестом.
Војнички хлеб је био један од основних „станара“ војничког кофера.
Поред тога, ту је била преграда и за личну хигијену, коју су чинили сапун за бријање, бријач и четка. Затим прибор за јело који су чинили кашика, виљушка и нож. Ту је уредно спакавана и једна резервна униформа као и ситне личне ствари регурта, попут писама од најмилијих, молитвеник, фотографије и др… Кофер са свом својом тежином није смео прелазити више од 20 кг.
Потомци каплара Миодрага Мика Катића су овај стари кофер пронашли на тавану много година касније, у 21 веку. У њему су пронашли мноштво драгоцених писама његових најмилијих које је он добијао док је био на фронту.
Једно од писама у војничком коферу Мике Катића
Писма су у коферу пажљиво спакована и очувана до данашњих дана. Она су услед ратног метежа и свих страхота које један рат као што је то био Велики рат носи са собом, пружала утеху и мисао на домовину и породицу. Уједно давала су и чврсту веру у скори повратак отаџбини.
Поред пронађених бројних писама и веома важних докумената за историју села Ратина, потомци су пронашли и врло интересантан и неочекиван завежљај – женске чарапе у које су биле пажљиво спаковане семенке краставца из Хеладе.
Трипо Данило Спахић, историчар
Захваљујемо се на уступљеним информацијама и фотографијама господину Владимиру Катићу.
