повременим пословима немају право на трудничко боловање и породиљско одсуство, али ни низ других права?
У току је кампања “Породиљско одсуство – право, а не привилегија” коју Удружење Маме су закон спроводи кроз пројекат #ПокретПолет у сарадњи са Траг фондацијом, Центром за социјалне политике и Коалицијом за развој солидарне економије, а уз финансијску подршку Европске уније. Циљ кампање је да се права породиља које раде, али немају уговор о раду изједначе са правима оних породиља које су са послодавцем склопиле такав уговор. Ова тема је широј јавности мање позната, а проблем је велики,
Знате ли да радно ангажоване жене по уговорима о привременим и повременим пословима немају право на трудничко боловање и породиљско одсуство? Поред ових, немају ни низ других права попут права на плаћени дневни, недељни и годишњи одмор. Када остану у другом стању могу да добију отказ. Да ли сте то знали?
Можда звучи чудно, али да – Закон о раду баш све то дозвољава. Потребно га је мењати. Упоришта за измену има, не само у нашем Уставу, него и у међународним конвенцијама, а према стратешким документима које је својевремено усвојила Влада, чини се да има и воље да до промена дође, па се са правом питамо где је запело?
Према подацима Републичког завода за статистику из 2020. године више од 56.000 радника било је радно ангажовано на основу уговора о привременим и повременим пословима, а према информацијама које је Удружење „Маме су закон“ раније добило од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјала питања и Министарства за бригу о породици и демографију, у истој години је око 5.000 жена изгубило право на пуну материнску заштиту на коју иначе имају право мајке које су запослене на уговору о раду. У овој групи се, поред породиља које су ангажоване на неком од флексибилних уговора о раду, налазе и оне које самостално обављају делатност, односно предузетнице. Да ли заиста Србија нема капацитета да не дискриминише групу породиља док се истовремено може чути вапај надлежних институција да жене рађају више?
Зашто је то тако?
– Зато што живимо у времену када послодаваци без озбиљнијих последица могу да радно ангажују раднике путем оваквих уговора, користећи све могуће, како често можемо чути ”рупе у закону”, па тако уместо да се на овај начин ангажују само радници на сезонским пословима, ангажују се готово све (хигијеничарке, васпитачице, правнице), и то не на минимум до две године како налаже Закон, већ и на значајно дужи временски период. Јасан је интерес послодаваца у приватном сектору, али који је изговор послодаваца у јавном? Мислим, поред тога што се код оба послодавца ради о “јефтинијем раднику”, у овом конкретном случају “јефтинијој радници”? Претпостављам да би одговор био тај да је разлог такве праксе забрана запошљавања која је још увек на снази. Док би, са друге, наше стране логично питање могло бити – па, зашто онда не мењате Закон о раду и зашто се толико важне измене одлажу? – пита Марица Бурсаћ, секретарка Удружења “Маме су закон”.
Из овог удружења подсећају надлежне, али и јавност да, према документима јавне политике, а посебно према Акционом плану за поглавље 19, који је, између осталог, важан у процесу придруживања Европској унији на који се наша држава обавезала, Закон о раду мора да се усклађује и мења, односно да се сви облици уговора за рад ван радног односа (уговори о привременим и повременим пословима, уговор о делу и други) морају у правима и обавезама изједначити са правима и обавезама које имају запослени који су закључили уговор о раду.
Удружење “Маме су закон” најавило је да ће у наредном периоду настојати да приближи грађанима ова права, разлоге и потребу за измену прописа који та права деградирају и кроз разговоре са надлежним органима ће гласно заговарати промену Закона о раду, са посебним освртом на материнску заштиту, јер право на трудничко боловање и на породиљско одсуство морају да имају све радно ангажоване жене. Трудничко боловање и породиљско одсуство су право, а не привилегија.
