Кривичне пријаве поднете су против оних који су на црно продавали заштићене врсте, убијали и злостављали животиње, вршили криволов, чинили шумске крађе, али – јесу ли међу њима и они који реке стављају у цеви?.
Ангажованим радом припадника Јединице за сузбијање еколошког криминала и заштиту животне средине заштићени су многи природни ресурси, биљни и животињски свет наше земље.
За четири месеца рада, ова јединица поднела је 291 кривичну пријаву против 217 лица која су починила 291 кривично дело из области еколошког криминала.
Реч је о онима који су, како се истиче, на црно продавали заштићене врсте, убијали и злостављали животиње, вршили криволов, чинили шумске крађе, па до оних који су загађивали наше реке и природна богатства.
У акцији еколошке полиције, подсећамо, организована је акција у којој су у Краљеву пронађена два мрка медведа у кавезу.
Ова акција завршена је тако што су женке мрког медведа добиле нови дом. О томе више читајте у ТЕКСТУ.
Припадници ове јединице ће, како је најављено, у наредном периоду појачати рад и надзор у свим деловима Србије, како би сви они који уништавају наше наслеђе бити откривени и у складу са законом процесуирани.
Да ли то значи да ће се на удару еколошке полиције наћи и они који су, практично, до сада бесповрато већ уништили 300 километара река у Србији?
Јер, према подацима из Извештаја Агенције за енергетику, на крају 2021. године на дистрибутивној мрежи биле су прикључене 353 мале хидроелектране (МХЕ), укупне инсталиране снаге 247 МW, са свега 2,9% учешћа у укупној производњи електричне енергије за прошлу годину.
– Ако би Србија направила 856 (планираних) малих хидроелектрана, оне би давале свега 2,5 до три одсто годишњих потреба Србије за електричном енергијом, а довеле би до уништења више од 2.400 километара аутохтоних брдско планинских водотокова и до опште девастације биодиверзитета – опомиње и др Ратко Ристић декан Шумарског факултета у Београду и проректор Београдског Универзитета који је познат по оштром указивању на проблеме у области животне средине и критикама на рачун пројеката градње мини хидроелектрана широм Србије и експлоатације литијума који у нашој земљи (не) треба да спроведе компанија Рио Тинто.
Агенција за енергетику признаје да један од највећих трошкова представљају губици у дистрибутивној мрежи који су у 2021. години износили 11,73 %, готово идентично као 2019. године (11,75%). Шта је онда учињено да би се смањиле ове веома високе вредности у односу на технички оправдане?
Из Светске организације за заштиту природе (WWФ) указују да би се смањењем дистрибутивних губитака од свега 2% уштедело више електричне енергије него што је годишња производња свих МХЕ из система подстицаја.
М. М. Д.
