Млекари већ годинама опомињу да је откупна цена млека ниска, исплата субвенција нередовна и селективна, али и да кризи умногоме доприноси и дугогодишња ниска откупна цена живе ваге товљене јунади
У прехрамбеним продавницама последњих дана све су празнији рафови са пастеризованим и дуготрајним млеком. То није случај у са млечним производима. Зашто је тако? У саопштењу Групације трговаца прехрамбеним производима на велико и мало Привредне коморе Србиј (ПКС)е, ову ситуацију објашњавају тиме да је тражња за основним животним намирница које су под Уредбом Владе Србије у протекла три месеца за 20 одсто већа у односу на исти период прошле године. Oни тврде и да је “на рафовима трговина више од 85 одсто производа створених у Србији, што ствара додатну стабилност и сигурност у снабдевању”.
Најновија вест
Влада Србије је управо на седници изменила Уредбу којом је прописала нову максималну малопродајну цену млека. УХТ млеко са 2,8 посто млечне масти од данас ће коштати 128,99 динара. Претходно је литар био ограничен на 119,99 динара.
Уредбом је уведена и забрана извоза свежег млека и појединих млечних производа до 30. септембра.
Према речима Ненада Будимовића, секретара Удружења за сточарство и прераду сточарских производа ПКС, смањена производња, а повећана тражња за пастеризованим и дуготрајним млеком неки су од разлога што су последњих дана поједини трговински рафови са тим производом готово празни, Он, ипак, оцењује да још увек нема несташице млека у правом смислу.
У трговинским ланцима кажу да у Србији ни у најтежим пандемијским данима, када су се многе европске земље суочавале са несташицама различитих намирница, није било проблема у снабдевању тржишта.
Неоспорно је, међутим, да је сектор млечног говедарства више деценија у тешкој позицији. Званични подаци говоре да је у последњих десет година број млечних грла смањен за 55.000 и да опстају само најупорнији.
Све је више оних који сматрају да без максималног укључивања државе и ургентних мера за млечно говедарство, несташица млека неће моћи да буде превазиђена. Ургентне мере подразумевају дуплирање субвенције за млечно говедарство кроз премије за млеко и кроз субвенције по млечном грлу.
Млекари већ годинама опомињу да је откупна цена млека ниска, исплата субвенција нередовна и селективна, али и да кризи умногоме доприноси и дугогодишња ниска откупна цена живе ваге товљене јунади, због чега се јунад за тов све чешће увозе из Румуније.
Произвођачи у сектору млечног говедарства су сагласни у оцени да се даљи пад у производњи млека може зауставити само системским решењима, па је Савез произвођача агропривреде Србије (СПАС) државним институцијама упутио захтев за хитан састанак и разговор на тему помоћи државе сточарима.
Председник Управног одбора СПАС-а Зоран Милићевић истиче да су њихови захтеви да се узгајивачима свиња, говеда и оваца обезбеди помоћ у житарицама за исхрану стоке, затим формирање радне групе која ће одржавати састанке у влади, Министарству пољопривреде, Министарству за село и скупштинском Одбору за пољопривреду о актуелним питањима аграра.
Трећи захтев је да влада уведе прелевмане на увоз живе стоке (осим приплодних грла), меса, месних прерађевина, млека и млечних производа.
Тражи се такође редовна исплата субвенција и подстицаја и да се та давања изједначе за велике и мале произвођаче. Пети захтев је да се због суше прогласи елементарна непогода и не наплаћује такса са одводњавање.
У писму је наведено да је неопходно хитно предузети предложене мера, како не би дошло до принудног клања преосталог сточног фонда.
– Ми немамо ни два милиона, од око 6,5 милиона товљеника свиња за наше потребе. Такође, имамо свега око 100.000 грла говеда од неопходних милион комада – опомиње Председник Управног одбора СПАС-а Зоран Милићевић.
До скоро – само шала са друштвених мрежа, како треба под хитно у зоолошки врт однети два телета да деца запамте да су се у Србији некада узгајале краве, престаје да буде смешна.
