Када се 2013. године одлучио да фарму крмача прасиља замени фармом музних крава, Александар Милојевић из Поповића је био свестан тежине и захтевности посла у који се упушта. Премда прелазак са једне гране сточарства на другу, може бити неизвестан и ризичан подухват, младог Александра је тада охрабривала чињеница да његово газдинство никада није било без две или три музне краве, да им је читав процес производње млека познат и да је требало страховати од значајног повећања обима посла као једине непознанице у том поступку промене делатности.
Полегло левом обалом Западне Мораве, село Поповићи се својим атарима и сокацима успиње уз падину Котленика. Изузимајући узани појас речне долине који је обрадив и врло плодан, пејзаж овог невеликог краљевачког села је углавном прошаран брдовитим и планинским рељефом.
Удобно удомљени између речне долине и питомих планинских обронака, ови крајеви представљају идеалан терен за узгој мањих стада крупне и ситне стоке. Такозвано „сваштарење” у сточарству и пољопривреди је обележило живот земљорадника подкотленичких села који су се срели са тешко решивим проблемима када је, као одговор захтевима тржишта, требало организовати велике и савремене фарме на ситним поседима. И тако, вођени траговима малих, исцепканих сеоских газдинстава, која крајњим напором односе победу у борби са изазовима данашњице, нашег саговорника и његову фарму од петнаест добро негованих и здравих музних крава затичемо у овом шумадијском селу на имању које је педантно уређено и што је очигледно – вођено домаћинском руком.
Већ на самом почетку разговора наметнуло се питање о могућем повратку на свињарство с обзиром на драстичан скок цене живих прасади у последњих годину дана. Александар се очигледно са овим питањем сретао и раније те, без двоумљења, одговара:
– Немамо ни најмању намеру то да чинимо. Пораст цена може бити само варка неискусном одгајивачу. И док је цена прасади увећана између педесет и сто процената, концентрат је, у односу на период када сам се ја тиме бавио, поскупео чак четири пута. Овде се, услед врло јасне рачунице, завршава свака дилема.
Убрзо нам погледе маме и краве које су слободно пуштене, на испаши, што је све ређи призор данас. Наш саговорник нам објашњава да су у питању засушена, стеона грла која су одвојена од музних крава смештених у шталама током читавог дана. Тренутно их је три, али у неким периодима године их може бити седам или осам.
Две простране штале, велики трем за балирано сено, салаш за кукуруз у клипу, простор за силажни кукуруз уредно прекривен пластичном, водоотпорном фолијом, као и мноштво ратарских машина, само су неки од показатеља да је ово функционално домаћинство генерацијски грађено и да се о њему старало марљиво и предано.
Познајући овај терен, изражавамо бојазан да се, услед уситњености парцела, наш домаћин среће са великим проблемима приликом обраде земљишта, на шта нам Александар одговара потврдно и појашњава:
– Имамо 11 хектара обрадивог земљишта у породичном власништву и још 20 хектара под закупом. Земљу коју узимамо под закуп чини велики број парцела што знатно повећава трошкове обраде, као и утрошак времена и радне снаге. Међутим, то су услови на које не можемо посебно утицати, овде су имања тако структуирана и на то смо рачунали када смо одлучили да повећамо обим посла.
Најзаступљеније културе на ових тридесетак хектара обрадивог земљишта су разне врсте трава и детелина, затим кукуруз, а потом и друге врсте жита, најчешће пшеница и јечам. Имајући у виду да се, изузев два хектара које Милојевићи обрађују у нешто плоднијем приобаљу Мораве, остале парцеле махом налазе по брдовитим теренима чију је плодност неопходно одржавати учесталим ђубрењем, користећи се како стајским, тако и вештачким ђубривима, што, разуме се, значајно повећава трошкове производње сточне хране.
Количина млека коју даје ова фарма, варира у току године, али се може рачунати на просек од 180 литара дневно.
– Тренутна цена за литар млека у откупу износи 55 динара и она је актуелна од пре пар месеци. До тада су нам исплаћивали 48 динара по литру. Овој цифри треба додати и 15 динара по литру којих добијамо на име премије, мада од наредног квартала овај износ премије биће умањен за трећину – каже Александар.
Он додаје да је сувишно и помињати колико је то мала цифра у поређењу са трошковима које имају, а поготову када се узму у обзир актуелна поскупљења.
Старост пољопривредних машина је још један од проблема који оптерећује наше домаћине. Долазећи у госте, код ових вредних људи, већ на првом кораку наилазимо на берач за кукуруз паркиран непосредно покрај породичне куће. Александар нам скреће пажњу на перфектан спољашњи изглед ове машине која је уредно префарбана и добро очувана. Потом додаје да њен екстеријер уме да завара посматрача с обзиром да се ради о машини која је већ дубоко у петој деценији радног режима. Овај податак додатно употпуњује већ формирану слику о одрживости пољопривредних газдинстава у централној Србији.
Када је у питању ангажовање радне снаге, Милојевићи истичу да им је она потребна једино приликом припреме силажног кукуруза, а да све остале послове успевају да обаве сами. Поред Александра који стрпљиво одговара на безброј наших питања, у рад на овом домаћинству укључени су и остали чланови пиродице, пре свих супруга, отац и мајка, али и троје деце узраста од 10 до 14 година које је могуће упослити приликом обављања лакших и мање захтевних послова.
Приликом припреме за ову репортажу било је јасно да фарма Милојевића није ни најсавременија, нити највећа у окружењу. Оно што је нашег саговорника издвојило од других сточара је његов предузимљив дух и непомирљивост са постојећим стањем увек када оно не задовољи његова очекивања. Код питања о плановима за будућност схватамо да Александарове амбиције не јењавају и његов одговор нас помало изненађује:
– Неко време ћемо се сигурно задржати на постојећем систему узгоја, али су нам намере да кроз пар година пређемо на такозвани систем „крава – теле”.
Овде је реч о једном специфичном систему узгоја крава, несвакидашњем за краљевачко поднебље. Наиме, краве се након дојења телади „исушују“. То значи да се оне не музу и да се једини приход остварује од продаје телади.
И сада се ми логично питамо како ће се надоместити губитак услед изостанка прихода од продаје млека. Александар је овде још једном спреман с обзиром да читав систем планира већ неко време и даље нам појашњава:
– Постојећи број крава је неопходно дуплирати, те додатно улагање треба очекивати једино у тој почетној фази. У даљем поступку узгоја, трошкови се знатно умањују избацивањем из употребе концентрата, који нам је тренутно највећа ставка. Затим се умањују трошкови електричне енергије којом се покрећу музилице и лактофриз за хлађење млека. Изостанком муже се и обавезе знатно смањују и тиме, обављајући значајно мањи посао, задржавамо исте приходе уз могућност да се они и увећају у зависности од актуелне цене телади. Краве прелазе на кабасту храну и испуштају се на испашу за коју, углавном, имамо услова.
Овом темом и завршавамо разговор са нашим вредним домаћином, потпуно уверени да, у случају да тржиште наметне неке нове услове пословања, Александар Милојевић неће седети скрштених руку.
Александар Раковић
