За млађе нараштаје др Мирољуб Трифуновић има поруку да „снагу и инспирацију за свој рад црпе у својој традицији, култури и вери, да буду достојни потомци својих предака“, а у складу са тим постулатом и сам живи и ради
Др Мирољуб Трифуновић, специјалиста оториноларингологије и доктор медицинских наука, одбранио је пре два месеца докторску дисертацију на тему „Аудиолошко етиолошки фактори хроничног субјективног тинитуса”, поставши тако једини доктор медицинских наука у Општој болници „Студеница“ у Краљеву.
Говорећи и теми коју је одабрао за свој научни рад и спроведеном истраживању, др Трифуновић истиче да се посветио истраживању могућих узрока хроничног зујања у ушима.
– Ту сам, пре свега, проучавао аудиолошке и кардиоваскуларне факторе, као и темперамент као могуће етиолошке и предиспонирајуће узроке. То је била проспективна, клиничка студија која је рађена у нашој болници. Обухваћени су пацијенти са хроничним зујањем у ушима, који су прегледани у нашој ОРЛ амбуланти.
Др Трифуновић истиче да је увек имао жељу да се бави научно истраживачким радом.
– С обзиром на моје искуство и запажања током рада као специјалисте, стекли су се услови за научни рад. Наравно, потребна је обука и те вештине сам делом савладао на докторским студијама које сам започео 2012. године.
Према речима др Трифуновића, научни рад је више везан за Клиничке центре и Институте који запошљавају научне раднике и где постоји добра логистика, пре свега у искусним научницима и доступним средствима. У Општим болницама се, додаје, могу радити истраживања јер, поред многих недостатака у односу на поменуте установе, постоје и неке предности.
– Овде мислим на блиску сарадњу са колегама из других области медицине, као што сам ја у овом случају сарађивао са офталмолозима.
Будући да је за такав научни рад потребно време, ангажовање појединца, али и велика подршка матичне установе, занимало нас је да ли је др Трифуновић имао потребну подршку за остварење свега што је планирао.
– Имао сам подршку, пре свега колега, а и матичне установе у оном обиму колико су могли да помогну. Ту мислим на коришћење ресурса наше болнице. Проблем је што Статутом болнице, као ни Колективним уговором, није предвиђено школовање на постдипломским студијама, у овом случају докторским, па сам све трошкове плаћао личним средствима. Поред тога, сва одсуства, као што су слушање предавања, полагање испита, израда и одбрана дисертације, покривана су годишњим одмором и слободним данима.
На питање како успева да усклади све обавезе које има, будући да је начелник Службе, обавља рад у амбуланти и у операционој сали, наш саговорник има једноставан одговор како „добрим планом и организацијом може све да се стигне“.
За млађе колеге које имају намеру да се баве научним радом има савет:
– То је занимљив рад, али тражи и одрицање. Поред тога, потребно је широко образовање, не само оно које је везано за медицину.
Што се тиче планова који се тичу самог развоја Службе за ОРЛ и максилофацијалну хирургију и потребног за остварење планираног, др Трифуновић каже да „све зависи од средстава“.
– Мој циљ је развијање неуроотологије као једне од грана медицине која се последњих година највише развија, усвајање нових ендоскопских и хируршких процедура, а жеља ми је да и млађе колеге уз медицину почну да се баве науком, јер вас то држи на извору информација, стално вас тера на размишљање о многим питањима и дилемама медицинске науке.
На крају и порука др Мирољуба Трифуновића млађим нараштајима да „снагу и инспирацију за свој рад црпе у својој традицији, култури, вери, да буду достојни потомци својих предака“.
Ово је можда и најбоља порука за крај овог разговора, јер смо сигурни да се наш саговорник понаша у складу са њом. Доктору Трифуновићу смо пожелели много успеха у даљем раду и што скорију реализацију његових планова.
Драгана Петровић,
ПР Опште болнице „Студеница“
