Трибина о искуствима и проблемима са којима са којима се у Краљеву сусрећу учесници ратова кад оружје утихне: борци, ратни војни инвалиди и чланови породица погинулих и киндапованих
Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица у примени је од почетка прошле године, а досадашња сагледавања материјалног и социјалног положаја бораца као категорије корисника права, показала су да постоје бројни проблеми и потреба да се обухвате сви битни елементи и критеријуми за категоризацују бораца, бољи преглед материје њиховог ангажовања у извршавању борбених задатака у ратовима деведесетих година прошлог века и да се, на тај начин, створе услови за бољу примену законских решења,оцењено је на недавно на трибини на којој је, у организацији Покрета Срце хероја, говорио Саша Кошанин, почасни члан овог Покрета и председник Месног одбора Ушће Удружења учесника ратова од 1991. до 1999.. Саша Кошанин је брат близанац хероја капетана И класе Срђана Кошанина који је 19. априла 1999. године погинуо на караули Кошаре на Косову и Метохији.
– Већина нових предлога и решења за измену и допуну чланова актуелног закона, односи се на прецизирање одређених појмова у члановима закона, чиме би се створили услови да корисник, борац, оствари и већи обим права, уколико за то испуне ново прописани законски услови. Права и услови за остваривање права, поступак за остваривање корисника права, јединствена евиденција података и исплата права су најважнија поглавља која су обухваћена nовим законом – појаснио је Саша Кошанин.
На трибини је констатовано да су повећана оболевања и смртност бораца – учесника у ратовима, због чега се намеће потреба континуираног збрињавања, лечења, бањско -климатског опоравка и рехабилитације бораца на територији Србије.
– Није свеједно хоће ли неко бити жив или мртав, није свеједно чак ни то хоће ли неки борац умрети као човек од човека, или као човек од нељуди. Живи затварају очи мртвима, а мртви отварају очи живима. Солидарност је спремност људи и удружења грађана да се активно и добровољно залажу једни за друге. Реч је о заузимању за слабије људе и спремност свих нас да се залажемо за целокупну борачку популацију, ратне војне инвалиде, цивилне инвалиде рата и чланове породица погинулих бораца, јер сиромаштво и разне болести, сваког борца воде у социјалну искљученост, губљење везе између појединца и друштва, и њихову све већу немогућност да прате промене које се у земљи Србији одвијају. Борац се воли док је жив, једном кад умре, нити му треба љубав, нити речи утехе. Поставимо моралне основе у Закону о основним правима бораца и живимо за њих јер без поштовања нема искреног пријатељства и љубави – поручио је Кошанин.
Од предлога за измене и допуне актуелног Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица издвајамо онај који се односи на ближе одређење услова за остваривање права чланова породица борца који је у миру преминуо од болести које су настале као последица учешћа у рату: карцином, леукемија и друга обољења проузрокована радиоактивним зрачењем, употребом хемијског и биолошког оружја на територији Косова и Метохије, Хрватске, Босне и Херцеговине.
На трибини је било речи и о предлогу допуне закона којом би било признато се својство цивилног инвалида рата: жртвама сексуалног насиља, тортуре, нечовечног понашања и повреде права на физички и психички инегритет, достојанство, слободу, сигурност, слободу кретања утоку оружаних сукоба или у вези са оружаним сукобима на територијијама бивших република СФРЈ, као и лицима која су задобила рану, повреду или озледу од које је наступило оштећење организма од 50% од стране непријатељске војске према цивилним лицима из Републике Српске Крајине.
Ту је и предлог допуне која предвиђа да је члан породице палог борца: брат близанац, сестра близнакиња, брат или сестра палог борца.
– Није мали број бораца, браће и сестара, који су заједно, раме уз раме, учествовали у оружаним акцијама од 1991. до 1999. године на територијама бивше СФРЈ и која су одликована и признавана по ранама и делима од стране војске и полиције у очувању суверенитета, независности, очувању територија СФРЈ, СРЈ, државне заједнице СЦГ и уставног уређења Републике Србије. Како се онда носити са ситуацијом када један од њих погине или премине услед тешких повреда, рана? Како се испољавају осећања дубоке туге и колико то временски траје? Како се брат близанац, сестра близнакиња, брат и сестра суочавају да погинулог или умрлог брата од задобијених повреда, рана, више нема? – поставио је питање Кошанин.
Живот близанаца је, додао је он, од малих ногу заснован на концепту „ми“, а не „ја“, и родитељи их често пред другима зову близанци, уместо њиховим властитим именима, као да нису индивидуе. Овим се законом раздвајају близанци, тврди Кошанин, вређају родитељи, брат – сестра близнакиња, као и погинули борац брат близанац.
– Ако су брат и сестра, а нарочито близанци једни другима најважнији на свету јер постоји симбиоза, инстиктивна веза, зашто прописима којима се уређују породични односи и губитак живота блиског сродника нису обухваћени као чланови погинулог борца. Ако се брату, сестри, брату близанци и сестри близнакињи палог борца, призна право члана породице палог борца, онда ће они правоснажним решењем стећи право на породичну инвалиднину по палом борцу и могућност: да конкуришу за бањско-климатски опоравак, решавање потреба запошљавања, решавање стамбених потреба, као и стицање права на субвенције и остале повластице у Србији. Ако су чланом 24. призната права на породичну инвалиднину, пасторку – кога је пали борац издржавао, очуху и маћехи кога је пали борац издржавао, онда је по законима судске медицине и морално право да брату, сестри, брату близанцу и сестри близнакињи палог борца буде признато исто право. Брат, сестра, брат близанац и сестра близнакиња су већи сродници палом борцу, свом брату, него пасторак, очух и мачеха кога је пали борац издржавао – оценио је Кошанин, додајући да се „туга не може поправити, нити се може избацити из себе: она живи у души и жели да исприча своју животну причу, јер се смрт близанца/близнакиње никада не може преболети до краја, јер сваки губитак мења наш унутрашњи и спољашњи свет“.
Предлог допуне члана посвећеног здраственој заштити и другим правима у вези са остваривањем здраствене заштите, предвиђа да „борац треба да има могућност да изабере основ здраственог осигурања и заштите, да му се не намећу финансијске обавезе уплате доприноса за здраствено осигурање ако је већ осигуран (на пример по основу пољопривреде што изискује обавезу плаћања), а борци немају материјалних могућности да уплаћују такав вид осигурања.
Предлог измене који се односи на борачки додатак, предвиђа да се борцу коме је решењем првостепеног органа Одељења за друштвене делатности Градске управе, признат статус борца и извршено разврставање у категорије бораца, омогући право на борачки додатак без услова година живота корисника права да не буде услов више од 60 година старости како је нови закон предвидео).
На трибини је оцењено и да је потребно омогућити обавезну здравствену заштиту корисницима права са признатим решењем статуса борца, прве, друге и треће категорије, уколико то право не могу остварити из радног односа. Због повећаних оболевања и смртности намеће се потреба континуираног збрињавања, лечења и рехабилитације, будући да велики број бораца не може да се лечи зато што су им здравствене књижице неоверене (због пропалих приватизација предузећа и немогућности самосталног уплаћивања доприноса за здраствено осигурање). Друштвена брига за здравље остварује се обезбеђивањем здраствене заштите групацијама становништва које су изложене повећаном ризику оболевања, потребе превенције зарад спречавања, сузбијања, раног откривања и лечења.
