Нормализовање сексуалног насиља кроз реченице: “Добила је шта је тражила“ или „Сама је крива” – звоно су за узбуну; неопходно је да, кад чујемо ове реченице или препознамо насилно понашање, реагујемо
Само у току ове године до данас – у Србији је убијено 25 жена и девојчица, али држава и даље не препознаје насиље према женама као огроман друштвени проблем. Фемицид је и у овој години настављен. Јавност је са правом често била узнемирена. Поготово је све узнемирило и шокирало убиство мале Петре. Још увек није направљен систем за прикупљање информација о убијеним женама, већ то и даље раде женске организације читајући медије и портале. Сва ова убиства су починили партнери, бивши партнери или супружници и томе се мора стати на пут.
Оно што додатно забрињава је да су, од поменутих 25 фемицида, убице извршиле осам самоубистава и шест покушаја самоубистава. У 2021. је било 26 фемицида, од чега је пет праћено самоубиставом убице, док је у 2020. од укупно 29 фемицида, 10 пратило самоубиставо убице. У периоду од 2017. до 2020. године, три четвртине учинилаца је након фемицида покушало или извршило самоубиство, показује публикација “Анализа случајева фемицида ватреним оружјем” (УНДП, 2021).
Претње учиниоца насиља самоубиством представљају такође образац злостављања интимних партнерки. То се нарочито односи на ситуације када жртва напусти насилника, па он користи манипулативне претње самоубиством како би повратио контролу над њом. Љубомором се не показује љубав и зато нико нема право никоме да одузме живот. Мушкарци потражите помоћ и не користите претње самоубиством као додатни вид насиља према партнеркама.
У патријахалном окружењу мушкарци од рођења трпе притисак да буду мушкарци и док су живи трпе тај притисак – буди мушко! У данашњем свету улога мушкараца је другачија. Зато позивамо све мушкарце да се мењају и да не буду ти који мисле да могу физичком снагом или психолошким малтретирањем решити било који проблем у међусобним односима, наводи се у саопштењу Иницијативе „Не посматрај. Реагуј“ и додаје:
„Потребни су нам програми образовања за дечаке и младиће. Њима се нико не бави. Они су ти који овај мушки свет треба да претворе у свет равноправности. Нажалост, Министарство просвете је пропустило прилику да реагује и забрани измене уџбеника биологије за VIII razred. Примећујемо да сваки облик говора о сексуалности у школама – у природним или друштвеним наукама – није пожељан, па утолико не треба да буде ни дозвољен. Зато тражимо подршку програмима за средњошколце и старије основце на тему родне равноправности.
Знамо да су сексуално узнемиравање и злостављање и сви други облици насиља над женама присутни свуда – унутар различитих професија, свих националних, етничких или социјалних група. Ми мушкарци који нисмо такви подижемо глас против насиља и кажемо да ћемо увек женама бити најснажније охрабрење и ослонац. Активно ћемо се борити против релативизације, оспоравања и питања као што су “Зашто се сада јавила, Шта је чекала толике године, Шта је са њим тражила?”
Такозване приче из мушке свлачионице, осветничка порнографија, посматрање жена као објекта, коментарисање изгледа и облачења, нормализовање сексуалног насиља кроз реченице: “Добила је шта је тражила или Сама је крива” звоно су за узбуну. Неопходно је да, кад чујемо ове реченице или препознамо насилно понашање, реагујемо, упозоримо и затражимо одговорност. И то не само насилника, већ и свих који га штите и помажу му.
Мењајте се мушкарци. Не будите насилни. Поштујте жене!“
Иницијатива „Не посматрај. Реагуј!“ је окупила мушкарце који желе да се боре против насиља према женама. Они су се, потписујући повељу “Мушкарци против насиља над женама” обавезали да ће реаговати на свако испољавање насиља и да никада неће посегнути за било којом врстом насиља према женама – физичком, вербалном, сексуалном, психолошком, економском или неком другом.
Потписујући повељу иницијативи се могу прикључити сви други мушкарци који деле вредности ненасиља и поштовања женских права.
Прикључите се нашој Viber заједници
О насиљу над женама
Насиље над женама је испољавање историјски неједнаких односа друштвене моћи између мушкараца и жена који су довели до дискриминације и доминације над женама од стране мушкараца и до спречавања потпуног напретка жена. Насиље над женама је један од основних друштвених механизама којима се жене присиљавају да буду у подређеној позицији у односу на мушкарце. Насиље над женама је препрека у постизању једнакости, развитка и мира. – Дефиниција насиља над женама по документима Уједињених нација
25. новембар је одабран као дан сећања на сестре Мирабел (Патриа, Минерва и Мариа Тереза), које су убијене од стране диктатора Доминиканске Републике Рафаела Trujilla. 25. новембар проглашен је Међународним даном борбе против насиља над женама на првој конференцији феминисткиња Латинске Америке и Кариба (Феминист Енцуентро) одржаној у Боготи 1981. године. На конференцији, жене су говориле о насиљу у породици, силовању и сексуалном злостављању, те насиљу које жене трпе под режимима, укључујући тортуру и насиље над политичким затвореницама.
Уједињене Нације су 1999. године Rrezolucijom 54/134 службено потврдиле 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама. Овај датум такође озачава почетак кампање 16 дана активизма против насиља над женама.
