Један одсто, на свету најбогатијих људи, који поседују 44% светског богатства, одговоран је за 15% емисије гасова са ефектом стаклене баште који прете целој планети
Најбогатијих десетак одсто људи на планети (око 630 милиона) одговорно је за 52% укупних глобалних угљеничних емисија од 1990. до 2015. године. Живот, какав је сада, неће бити могућ уколико просечна глобална температура пре краја века порасте за 2°Ц у односу на крај 19. века, показује Најновији Извештај УН о климатским променама. Овај документ предвиђа да се свет опасно приближава том сценарију, јер ће, уколико се актуелни трендови емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ наставе), већ у наредних 20 година раст просечне температуре достићи или прећи 1,5°Ц. Зато ће, наредних година, све земље морати да реше интензивне климатске и изазове у области животне средине, а да у исто време стимулишу опоравак популације од економских и друштвених утицаја пандемије Цовида 19.
Најновија истраживања показују крајњу неједнакост по питању угљеничних емисија, које су свет довеле на руб климатске катастрофе. Са друге стране спектра, 50% најсиромашнијих (више од 3.1 милијарде људи) од 1990, до 2015. „допринело“ је са само 7% укупних угљеничних емисија
Овај податак потврђује чињеницу да борба против климатских промена, мора да буде и борба за социо-економску правду. Упркос томе што су емисије гасова са ефектом стаклене баште незнатно смањене у 2020. години услед ЦОВИД-19 пандемије, климатска криза се наставља..
За представнике цивилног и јавног сектора Рашког округа и града Краљева, у граду на Ибру одржана је радионица на тему кључних аспеката климатске локализације и могућности њихове примене у нашем окружењу у оквиру пројекта „У сусрет климатској правди’’.
У уводном делу радионице представљена је Анализа климатског оквира на европском и националном нивоу, која је урађена у оквиру пројекта у сусрет климатској правди, као и локалне активности региона у области спровођења климатске политике које су прикупљене у току припреме ове радионице. Након тога покренут је дијалог у коме су учествовали сви учесници радионице. Представници јавног сектора су изнели информације о до сада урађеним нацртима докумената јавних политика у области прилагођавања на климатске промене и нискоугљеничног развоја, који би ускоро требали да буду предмет јавне расправе. Изнете су и информације о појединачним пројектима који се у овој области спроводе.
Представници цивилног сектора су указали на потребу боље комуникације и сарадње не само цивилног и јавног сектора, већ и међусобно. У области спровођења мера адаптације и митигације на климатске промене, јако је важно информисање шире јавности, али и међусобно информисање о циљевима и мерама које се у овој области спроводе како би се постигла синергија, а не расуто деловање кроз појединачне независне активности.
Један од договора који је постигнут на састанку је да ће до краја године бити припремљен кратак електронски инфо летак, који ће објединити појединачне активности цивилног и активности јавног сектора у области спровођења мера митигације и адаптације на климатске промене. На тај начин ће се обезбедити међусобна размена информација, али и информисати шира јавност о спроведеним активностима и постигнутим ефектима. Свим учесницима радионице је достављена електронска верзија Анализе релевантних климатских оквира у функцији паметне климатске локализације, који је урађен у оквиру пројекта „У сусрет климатској правди’’.
Овај пројекат реализује Мрежа Европског покрета у Србији, уз финансијску подршку Шведске агенције за међународну развојну сарадњу и имплементацију МИС Београд
